Kozarac.ba

Izborima vratiti Srpsku Bošnjacima

Sledeće lokalne promene biće moguće tek za četiri godine, ali već za dve BiH očekuju parlementarni izbori, a sa prošlonedeljnim iskustvom postaje realna situacija da svi Bošnjaci, koji su na terenu današnje Srpske živeli mirno do 1991. odluče da glasaju tamo odakle su otišli. Srebreničani su dokazali, naime, da Republika Srpska nije nikakva republika nego deo države Bosne i Hercegovine, a nije ni srpska jer je takvu nacionalnu koherentnost postigla pre samo dvadeset godina kao rezultat rata. I dan danas postoji dovoljan broj ljudi nesrpske nacionalnosti, koji imaju na nju jednako pravo kao njeni današnji žitelji

„Ja ne bi zvao ovo Čamilovom pobjedom, nego pobjedom Bosne i Hercegovine prije svega i svih njenih građana, naroda i građana Srebrenice kao opštine u državi Bosni i Hercegovini, a nikako u nekom Dodikistanu“, rekao je prilikom proglašavanja pobede novoizabrani načelnik Srebrenice, Čamil Duraković. „Ovdje je pobjedila jedna strana nad drugom stranom ne u kontekstu međuetnicke podjele nego razumjevanja i odnosa prema Srebenici kao našem svetom mjestu.“

Duraković, koji je poslednje dve godine v.d. načelnika, ima razloga za slavlje.

Jedina opština u Republici Srpskoj s načelnikom bošnjačke nacionalnosti je tu poziciju održavala sve dosad zahvaljujući međunarodnoj zajednici. Poseban status u izbornom zakonu, koji je omogućavao glasanje na njenom terenu prema popisu iz 1991. godine, dakle pre nego što je Mladićeva vojska radikalno (u svakom smislu) promenila njenu nacionalnu stukturu, Srebrenica je dobila kao mesto na kojem je 1995. godine počinjen genocid. Ipak, pre nekoliko meseci strani zvaničnici doneli su odluku o ukidanju posebnog statusa, jer su, prema njihovom mišljenju, stečeni uslovi za povatak, što je bio jedan od razloga za „isključenje“ opštine iz jurisdikcije enititetske vlasti.

Ove godine, po prvi put, Bošnjaci su morali da se snađu sami.

Akcija masovnog prijavljivanja prebivališta u opštini, koju je izvela inicijativa „Glasaću za Srebrenicu“, podržana jednoglasno od strane svih bošnjačkih stranaka, uspela je da mobiliše bošnjačko biračko telo i eto, na veliku žalost lokalnog SNSD-a, bastion srpstva opet ima tu iritantnu rupicu na svojoj konstukciji. Još gore: danas mali i neupadljiv nedostatak, u budućnosti može da izazove ozbiljne pukotine.

Šta bi se, naime, dogodilo kada bi svi Bošnjaci proterani tokom rata odlučili da vrate u svoje ruke mesta iz kojih potiču? Kada bi se, barem samo na dan izbora, vratili kućama Prijedorčani, Višegrađani, Zvorničani? Ili čak ako bi se ostvario scenario povatka na svoja ognjišta svih izbjeglica iz RS-a?

Da podsetimo, Republika Srpska stvorena je tokom rata. Deo građana koji su živeli na njenoj teritoriji i nosili “nepoželjna”  imena i prezimena je ubijen, deo je proteran, deo je pobegao u strahu od gore pomenutih državotvonih alata. Više o njima možemo, uostalom, pročitati u opsežnoj dokumentaciji Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu.

„Je li normalno ubiti osam hiljada ljudi i reći ‘ajmo sad legitimne i demokratske izbore?“, rekao mi u jednom od prijašnjih razgovora načelnik Duraković, reagirajući na optužbe srpske strane da prijava prebivališta narušava izborni proces. Isto pitanje trebalo bi da postavimo i u odnosu na druga stratišta. Je li, na primjer, normalno ubiti tri hiljade Prijedorčana i prognati njih 53 hiljade pa za gradonačelnika izabrati negatora genocida Marka Pavića protiv Drage Tadića, kandidata SNSD-a, stranke, kojoj je poricanje jedna od glavnih tačaka izbornog pograma?
Ovo je pobjeda Bosne i Hercegovine: Čamil Duraković, novi načelnik Srebrenice
Photo: sutra.ba

Ne izgleda svet kao što nam ga predstavlja Milorad Dodik. Nije Bosna i Hercegovina veštačka tvorevina: veštački je njen entitet utemeljen na zločinu. BiH nije neodrživa, neodrživa je Srpska. U budućnosti treba da očekujemo ne raspad, već njeno ukidanje. I, last but not least, promene, koje su se u BiH dogodile tokom rata nisu večne. „Srpska zauvijek“ je samo naziv naloga SNSD-a na Twitteru, a ne politička stvarnost.

Da se gore nabrojene činjenice mogu jednog dana pretvoriti u realnost, trebalo bi da shvate srpski vlastodržci nakon poglašenja izbornih rezlutata u Srebrenici. Uostalom, i sam koodinator kampanje prijavljivanja prebivališta u opštini, Emir Suljagić, ovu pobedu okarakteisao je kao „prvi udarac“. Sledeće lokalne promene biće moguće tek za četiri godine, ali već za dve BiH očekuju parlementarni izbori, a sa prošlonedeljnim iskustvom postaje realna situacija da svi Bošnjaci, koji su na terenu današnje Srpske živeli mirno do 1991. odluče da glasaju tamo odakle su otišli.

Još značajniji od volje izbjeglica može se pokazati široki kosenzus bošnjačkih stranaka oko tog pitanja. Uprkos podelama na nivou države i entiteta, koje su izraženije nego ikad, u Srebrenici su zavađene strane uspele da se dogovore oko zajedničkog kandidata za načelnika opštine. Iako nastavak saradnje postaje naravno poblematičniji tamo gde borba uključuje veće pare i važnije funkcije, pojam „saveznika“ u BiH toliko je fluidan da ni dogovor po tom pitanju nije do kraja isključen.

U postizbornoj euforiji o inicijativi poput one u Srebrenici, samo sa mnogo širim dometom, pričalo se uveliko. S velikim optimizmom, iako još uvek bez detalja kako bi mogla biti izvedena. Razloga za takvo raspoloženje njeni tvorci imaju danas više nego ikad. Srebreničani su dokazali, naime, da Republika Srpska nije nikakva republika nego deo države Bosne i Hercegovine, a nije ni srpska jer je takvu nacionalnu koherentnost postigla pre samo dvadeset godina kao rezultat rata. I dan danas postoji dovoljan broj ljudi nesrpske nacionalnosti, koji imaju na nju jednako pravo kao njeni današnji žitelji.

Ostaje nam samo da vidimo hoće li uspeti da to pravo povrate ili će izbori u RS-u biti demokratski na srpski način.

( Paulina Janusz, e-novine)

Socijalne mreze

Kozarac.ba se nalazi na raznim socijalnim mrezama, posjeti nasu facebook, twitter ili youtube stranicu.