Kozarac.ba

Kontinuitet zločinačke politike

Iako je u televizijskom duelu možda uspeo da u ispravnost svoje izopačene politike ubedi veliki deo fašisoidnog srbijanskog puka, kao što mu je to ranije pošlo za rukom i kod njegovih prekodrinskih sledbenika, izlaganje Milorada Dodika predstavljalo je javno skidanje smokvinog lista sa dugo skrivanog kontinuiteta sa zločinačkom politikom, koja je devedesetih godina dovela do najstrašnijih zločina u Evropi nakon Drugog svetskog rata

Reagujući na izjavu Čedomira Jovanovića da je Republika Srpska stvorena na genocidu i etničkom čišćenju, Milorad Dodik je odgovorio tezom da je srpski entitet u BiH stvoren tri godine pre nego što je stravični zločin u Srebrenici počinjen. Potenciranje na takvo prikazanom vremenskom redosledu događaja, valjda je trebalo da dokaže tvrdnju da temelji RS nisu cementirani genocidom, iako je možda u noseće stubove, fasade ili neke druge gradivne elemente ipak ugrađen i deo srebreničkog zločina, koji se, prema Dodiku, dogodio sasvim slučajno i uprkos preciznim nalazima Haškog tribunala, nije imao karatker genocida!

Iznoseći svoje fašisoidne teze negiranja genocidnog karaktera rata u BiH čiji je jedan od rezltata bilo stvaranje srpskog entiteta, priučeni politički preduzetnik iz Laktaša je prenebregao činjenicu da Republika Srpska nije stvorena samom odlukom bosanskih Srba o njenom formiranju, već njenom implementacijom koja je trajala sve do potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je ozvaničeno njeno postojanje.

Na samom početku tog poduhvata, koji je kao brat blizanac ruku pod ruku išao sa rasplamsavanjem rata i zločinima koji su bili njegov sastavni deo, u koordiniranim akcijama snaga lojalnih odluci o formiranju RS, počinjeni su masovni zločini u Sanskom Mostu, Prijedoru, Zvorniku, Bijeljini, Višegradu, Foči i čitavom Podrinju koji su rezultirali potpunim etničkim čišćenjem nesrpskog stanovništva. Iako sud u Hagu u svojim pojedinačnim presudama te koordinirane zločine nije kvalifikovao kao genocid, nema sumnje da je baš on bio u pitanju. Potpuno etničko čišćenje, masovna proterivanja i ubistva nesrpskog stanovništva sa tog širokog područja i složena koordinacija koja je postojala tokom tih akcija, upućuju da je u pitanju bila jasna namera da se masovnim zločinima uništi jedna etnička grupa.

Iako sud, zbog teškoća dokazivanja postojanja namere kao esencije genocidnog poduhvata, možda nije uspeo da u svojim presudama utvrdi postojanje genocida na samom početku rata, nema nikakve sumnje da je u pomenutim slučajevima baš on bio na delu. Čak i da se kao osnov kvalifikacija prihvate isključivo sudske presude i tako prihvati neodrživa tvrdnja da je jedino u Srebrenici počinjen zločin genocida, može se jasno zaključiti da je ista politička platforma na kojoj je formirana RS dovela i do tog strašnog zločina. Dakle, čak i ako nije nastala na temelju genocida sa početka rata, definitivno je zalivena krvlju iz srebreničke epizode tog kontinuiranog zločina koji je trajao sve vreme rata u BiH.

U pokušaju relativizacije masovnih etnički motivisanih zločina koji su bili u temelju ideje o formiranju RS, Dodik se pozvao i na principe međunarodnog prava, navodeći da je odgovornost za ratne zločine individualna, da se srpskom narodu i Republici Srpskoj kao kolektivitetima ne može suditi. U svojim površnim tvrdnjama, neuki predvodnik banjalučkog surogat entiteta, nije razumeo da pored krivične odgovornosti koja je zaista isključivo individualna, postoji i materijalni, ali i moralni vid odgovornosti koji mogu biti i kolektivni. Iako je jasno da se Republika Srpska neće naći u zatvoru, a najverovatnije neće biti ni ukinuta, postavlja se pitanje šta su banjalučki vlastodršci uradili da bar delimično nadoknade neprocenjivu štetu žrtvama zločina koje su njihove snage počinile? Kakve su moralno-političke konsekvence proistekle iz politike etničkog čišćenja i masovnih zločina, i da li se Dejtonski sporazum može posmatrati kao, silom oružja i zločinima, izboreno pravo veta na budućnost BiH kao države, pitanja su na koja Dodik, u svom zločinačkom slepilu, nema odgovora.

Za razliku od izostanka adekvatnog odgovora na moralnu hipoteku koja poput senke prati RS, Dodik je bio pun kvaziargumenata kojima je pokušao da relativizuje karakter zločinačkog poduhvata tokom rata u BiH. Tako je kao primer koji dokazuje da su zločini podjednake težine činjeni na sve tri strane, naveo etničko čišćenje Srba iz Sarajeva, ignorišući činjenicu da su se stanovnici srpske nacionalnosti iz sarajevskih predgrađa, većinom pod uticajem ratne propagande sa Pala, kolektivno iselili nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i okončanja ratnih operacija, paleći pri tome svoje kuće i premeštajući grobove pred tv kamerama, kako se ne bi našli pod “neprijateljskom kontrolom”. Istovremeno, šumska replika “molera” iz Laktaša, nije propustila priliku da ponovo puca u žrtve genocida u Srebrenci, ponavljajući bolesnu laž o postojanju 1.500 upisanih žrtava tog zločina, koje su navodno još uvek žive i koje čak redovno glasaju na izborima. Iz tih tvrdnji direktno provejava fašisoidna teza o urođenoj izopačenosti Bošnjaka koji su na sve spremni kako bi naneli štetu urođeno pravednim Srbima, a kao najslikovitiji primeri koji dokazuju te umobolne predrasude navode se zločin na Markalama i postojanje hiljada živih Bošnjaka koji se lažno predstavljaju kao mrtvi!

Ukoliko je do sada nekome možda i bilo teško da poveruje da fašističke ideje koje svakodnevno dolaze iz Rapublike Srpske imaju uporište u zvaničnim strukturama tog entiteta, nakon Dodikovog beogradskog nastupa sve dileme su nestale. Iako je njegove fašisoidne vernike, kojih u Srbiji i Srpskoj nije malo, Dodikov nastup verovatno iznova fascinirao, dobronamernim ljudima čiji mozgovi nisu u potpunosti isprani teorijama krvi i tla, ova epizoda će pružiti putokaz koji će im u budućnosti otkloniti sve dileme u pogledu karaktera Republike Srpske i njenih zvaničnih struktura.

(Marko Matić; e-novine)

Socijalne mreze

Kozarac.ba se nalazi na raznim socijalnim mrezama, posjeti nasu facebook, twitter ili youtube stranicu.