Kontinuitet zločinačke politike

Iako je u televizijskom duelu možda uspeo da u ispravnost svoje izopačene politike ubedi veliki deo fašisoidnog srbijanskog puka, kao što mu je to ranije pošlo za rukom i kod njegovih prekodrinskih sledbenika, izlaganje Milorada Dodika predstavljalo je javno skidanje smokvinog lista sa dugo skrivanog kontinuiteta sa zločinačkom politikom, koja je devedesetih godina dovela do najstrašnijih zločina u Evropi nakon Drugog svetskog rata

Reagujući na izjavu Čedomira Jovanovića da je Republika Srpska stvorena na genocidu i etničkom čišćenju, Milorad Dodik je odgovorio tezom da je srpski entitet u BiH stvoren tri godine pre nego što je stravični zločin u Srebrenici počinjen. Potenciranje na takvo prikazanom vremenskom redosledu događaja, valjda je trebalo da dokaže tvrdnju da temelji RS nisu cementirani genocidom, iako je možda u noseće stubove, fasade ili neke druge gradivne elemente ipak ugrađen i deo srebreničkog zločina, koji se, prema Dodiku, dogodio sasvim slučajno i uprkos preciznim nalazima Haškog tribunala, nije imao karatker genocida!

Iznoseći svoje fašisoidne teze negiranja genocidnog karaktera rata u BiH čiji je jedan od rezltata bilo stvaranje srpskog entiteta, priučeni politički preduzetnik iz Laktaša je prenebregao činjenicu da Republika Srpska nije stvorena samom odlukom bosanskih Srba o njenom formiranju, već njenom implementacijom koja je trajala sve do potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je ozvaničeno njeno postojanje.

Na samom početku tog poduhvata, koji je kao brat blizanac ruku pod ruku išao sa rasplamsavanjem rata i zločinima koji su bili njegov sastavni deo, u koordiniranim akcijama snaga lojalnih odluci o formiranju RS, počinjeni su masovni zločini u Sanskom Mostu, Prijedoru, Zvorniku, Bijeljini, Višegradu, Foči i čitavom Podrinju koji su rezultirali potpunim etničkim čišćenjem nesrpskog stanovništva. Iako sud u Hagu u svojim pojedinačnim presudama te koordinirane zločine nije kvalifikovao kao genocid, nema sumnje da je baš on bio u pitanju. Potpuno etničko čišćenje, masovna proterivanja i ubistva nesrpskog stanovništva sa tog širokog područja i složena koordinacija koja je postojala tokom tih akcija, upućuju da je u pitanju bila jasna namera da se masovnim zločinima uništi jedna etnička grupa.

Iako sud, zbog teškoća dokazivanja postojanja namere kao esencije genocidnog poduhvata, možda nije uspeo da u svojim presudama utvrdi postojanje genocida na samom početku rata, nema nikakve sumnje da je u pomenutim slučajevima baš on bio na delu. Čak i da se kao osnov kvalifikacija prihvate isključivo sudske presude i tako prihvati neodrživa tvrdnja da je jedino u Srebrenici počinjen zločin genocida, može se jasno zaključiti da je ista politička platforma na kojoj je formirana RS dovela i do tog strašnog zločina. Dakle, čak i ako nije nastala na temelju genocida sa početka rata, definitivno je zalivena krvlju iz srebreničke epizode tog kontinuiranog zločina koji je trajao sve vreme rata u BiH.

U pokušaju relativizacije masovnih etnički motivisanih zločina koji su bili u temelju ideje o formiranju RS, Dodik se pozvao i na principe međunarodnog prava, navodeći da je odgovornost za ratne zločine individualna, da se srpskom narodu i Republici Srpskoj kao kolektivitetima ne može suditi. U svojim površnim tvrdnjama, neuki predvodnik banjalučkog surogat entiteta, nije razumeo da pored krivične odgovornosti koja je zaista isključivo individualna, postoji i materijalni, ali i moralni vid odgovornosti koji mogu biti i kolektivni. Iako je jasno da se Republika Srpska neće naći u zatvoru, a najverovatnije neće biti ni ukinuta, postavlja se pitanje šta su banjalučki vlastodršci uradili da bar delimično nadoknade neprocenjivu štetu žrtvama zločina koje su njihove snage počinile? Kakve su moralno-političke konsekvence proistekle iz politike etničkog čišćenja i masovnih zločina, i da li se Dejtonski sporazum može posmatrati kao, silom oružja i zločinima, izboreno pravo veta na budućnost BiH kao države, pitanja su na koja Dodik, u svom zločinačkom slepilu, nema odgovora.

Za razliku od izostanka adekvatnog odgovora na moralnu hipoteku koja poput senke prati RS, Dodik je bio pun kvaziargumenata kojima je pokušao da relativizuje karakter zločinačkog poduhvata tokom rata u BiH. Tako je kao primer koji dokazuje da su zločini podjednake težine činjeni na sve tri strane, naveo etničko čišćenje Srba iz Sarajeva, ignorišući činjenicu da su se stanovnici srpske nacionalnosti iz sarajevskih predgrađa, većinom pod uticajem ratne propagande sa Pala, kolektivno iselili nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i okončanja ratnih operacija, paleći pri tome svoje kuće i premeštajući grobove pred tv kamerama, kako se ne bi našli pod “neprijateljskom kontrolom”. Istovremeno, šumska replika “molera” iz Laktaša, nije propustila priliku da ponovo puca u žrtve genocida u Srebrenci, ponavljajući bolesnu laž o postojanju 1.500 upisanih žrtava tog zločina, koje su navodno još uvek žive i koje čak redovno glasaju na izborima. Iz tih tvrdnji direktno provejava fašisoidna teza o urođenoj izopačenosti Bošnjaka koji su na sve spremni kako bi naneli štetu urođeno pravednim Srbima, a kao najslikovitiji primeri koji dokazuju te umobolne predrasude navode se zločin na Markalama i postojanje hiljada živih Bošnjaka koji se lažno predstavljaju kao mrtvi!

Ukoliko je do sada nekome možda i bilo teško da poveruje da fašističke ideje koje svakodnevno dolaze iz Rapublike Srpske imaju uporište u zvaničnim strukturama tog entiteta, nakon Dodikovog beogradskog nastupa sve dileme su nestale. Iako je njegove fašisoidne vernike, kojih u Srbiji i Srpskoj nije malo, Dodikov nastup verovatno iznova fascinirao, dobronamernim ljudima čiji mozgovi nisu u potpunosti isprani teorijama krvi i tla, ova epizoda će pružiti putokaz koji će im u budućnosti otkloniti sve dileme u pogledu karaktera Republike Srpske i njenih zvaničnih struktura.

(Marko Matić; e-novine)

Add comment

BLISTAVI DOM – Vaša sigurnost i povjerenje su naš emanet!

Highlight option

Turn on the "highlight" option for any widget, to get an alternative styling like this. You can change the colors for highlighted widgets in the theme options. See more examples below.

Advertisement

Small ads

Flickr

  • Bagarre
  • Jonas
  • Düden
  • Lisa
  • Circé du soir au matin
  • misery
  • rabbit
  • addicted
  • peace is the only way

Social Widget

Collaboratively harness market-driven processes whereas resource-leveling internal or "organic" sources.

ThemeForest

Socijalne mreze

Kozarac.ba se nalazi na raznim socijalnim mrezama, posjeti nasu facebook, twitter ili youtube stranicu.