Džuma…

“O vjernici, kada se u petak na molitvu pozovete, kupoprodaju ostavite i pođite da molitvu obavite; to vam je bolje, neka znate! A kad se molitva obavi, onda se po zemlji raziđite i Allahovu blagodat tražite i Allaha mnogo spominjite, da biste postigli što želite” (El-Džumu'a 9. i 10.)

“A zar su stanovnici naselja sigurni da ih Naša kazna neće snaći noću dok budu spavali? Ili zar su stanovnici naselja sigurni da ih Naša kazna neće snaći danju dok se budu zabavljali? Zar oni mogu biti sigurni od Allahove kazne? Allahove kazne ne boji se samo narod kome propast predstoji.” (El-E’raf 97.-99.)

Strah od Allaha, subhanehu ve te'ala, predstavlja jedan od najvećih stepena bogobojaznosti, jer čovjek ne može dostići visoke stepene kod Allaha, dželle še’nuhu, osim putem straha od Njega, Koji u 2. ajetu Sure El-Enfal, kaže:

“Pravi su vjernici samo oni čija se srca strahom ispune kad se Allah spomene, a kad im se ajeti Njegovi uče, vjerovanje im povećaju i samo se na Gospodara svoga oslanjaju.”

Mu’min se nada Allahovom oprostu i u isto vrijeme se boji Allaha, subhanehu ve te’ala, i plaši se Njegove kazne, a On poručuje u 49. i 50. ajetu Sure El-Hidžr:

“Kaži robovima Mojim da sam Ja, zaista, Onaj Koji prašta i Koji je milostiv, ali da je i kazna Moja, doista, bolna kazna!”

Vjernik je braćo i sestre uvijek između nade u Allahovu, subhanehu ve te’ala, sveobuhvatnu milost i straha od Njegove žestoke kazne, pa zbog toga izvršava svoje obaveze i čuva se grijeha.

Allah, subhanehu ve te'ala, nas upozorava da se ne bojimo prokletog šejtana, već da se samo Njega, subhanehu ve te’ala, bojimo i to je jedan od znakova našega imana, kao što stoji u 175. ajetu Sure Alu Imran:

“To vas je samo šejtan plašio pristalicama svojim, pa ih se ne bojte, već se bojte Mene, ako ste mu'mini!”

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji bilježi imam Tirmizija savjetuje ashabe da budu istinske muttekije (bogobojaznici):

Prenosi Ebu Zerr, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ja vidim ono što vi ne vidite i čujem ono što vi ne čujete! Oglasila su se nebesa i imaju pravo da se oglase. Nema na njima mjesta koliko je četiri prsta, a da nema meleka koji je svoje čelo na sedždu Allahu spustio. Tako mi Allaha, da znate ono što ja znam malo biste se smijali, a mnogo plakali! Ne biste se sa ženama u posteljama naslađivali, već bi se popeli na brda i ponizno molili Allaha. Volio bih da sam drvo koje će se posjeći.” (Tirmizija)

Razmislimo o ovome hadisu, draga braćo i sestre i trudimo se da prednjačimo u dobru!

Ismail Es-Suddi prenosi da je Hadžadž ibn Jusuf rekao Seidu ibn Džubejru: “Čuo sam da se ti nikada ne smiješ, pa je li to istina?” Seid ibn Džubejr mu je odgovorio: “Kako da se smijem, kad je džehennem već raspaljen, vatreni okovi postavljeni, a Zebanije, spremne?”

Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, se najviše bojao Allaha, subhanehu ve te'ala, kako stoji u predaji od Aiše, radijallahu ‘anha, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

“Ja najbolje poznajem Allaha od svih ljudi i najviše Ga se bojim.” (Buharija i Muslim)

Braćo i sestre, ako proučimo stanje ashaba i generacija poslije njih iz reda dobrih prethodnika ovog Ummeta, primijetićemo da su oni stalno činili dobra djela i da su i pored toga mnogo strahovali. Mi smo braćo i sestre, bez izuzetka, u odnosu na njih, u velikom gafletu (nemaru).

Šta bi mi trebali kazati za sebe, kada Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, kojem je obećan džennet i čiji iman je bio jači od imana svih ashaba, kaže: “Volio bih da sam dlaka na koži mu’mina (vjernika)!” (Ahmed).

Ebu Ubejde, radijallahu anhu, kaže: „Poželim da sam kurban, koji će zaklati moja porodica, pa pojesti moje meso i pojesti čorbu od njega!“

Kada bi Ebu Bekr Es-Siddik, radijallahu anhu, stao na namaz tresao bi se kao prut od straha od Allaha, subhanehu ve te’ala, a kada bi imamio, učio je Kur'an plačući.

Omer b. El-Hattab, radijallahu anhu, je na samrti rekao svome sinu Abdullahu: “Sine, stavi moju glavu na zemlju, ne bi li mi se Allah smilovao!” Zatim je tri puta rekao: “Teško meni, ako mi Allah ne oprosti!” I onda je ispustio dušu. (Ahmed)

Na obrazu Abdullalaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, bile su dvije brazde od suza koje su često tekle iz njegovih očiju!

Strah od Allaha spriječava čovjeka da čini grijehe i upućuje ga na pokornost, a nedostatak straha vodi nemaru i činjenju grijeha.

Vjernik ne smije da bude bez straha od Allahove, subhanehu ve te'ala, kazne, jer On na to upozorava u ajetima 97.-99. Sure El-E’raf:

“A zar su stanovnici naselja sigurni da ih Naša kazna neće snaći noću dok budu spavali? Ili zar su stanovnici naselja sigurni da ih Naša kazna neće snaći danju dok se budu zabavljali? Zar oni mogu biti sigurni od Allahove kazne? Allahove kazne ne boji se samo narod kome propast predstoji.”

Kada se Muazu ibn Džebelu, radijallahu anhu, primakla smrt, rasplakao se, pa mu bi rečeno: „Zašto plačeš, kada si jedan od ashaba Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i šta si sve učinio za islam?“ Reče: „Ne plačem zbog straha od smrti, niti zbog toga što ostavljam dunjaluk, već plačem zbog dvije skupine, a ja ne znam od koje sam ja: od stanovnika dženneta ili stanovnika džehennema!“

Amr ibn As, radijallahu anhu, kaže: „Da pustim samo jednu suzu iz straha od Alaha, draže mi je od sadake stotinu hiljada dirhema!“

Kaže Ebu Ed-Derda, radijallahu anhu: „Šta je to pa na vama ne vidim slast imana? Tako mi Allaha kada bi medvjed iz šume osjetio slast imana, ona bi se pokazala na njemu. Čovjek se ne plaši za iman, a da mu neće biti učvršen i čovjek nije siguran u iman, a da mu neće biti uskraćen.“

Šidad bin Evs, radijallahu anhu, kada bi legao ne bi mogao da zaspi, pa bi kazao: „Strah od vatre mi je oduzeo san.“ Pa bi ustao i klanjao cijelu noć, sve do sabaha.

Kćerka Rebie ibn Hejsema pitala je svoga babu: „Babo, zašto ne spavaš kad svi ljudi spavaju?“ Odgovorio je: „Kćeri, džehennemska vatra mi ne da spavati.“

Prenosi se od Hasana Basrija, da je rekao: “Omer ibn Abdu-l-Aziz bi učio Kur´an, pa kada bi proučio neki ajet, zaplakao bi i onda bi se gušio u suzama sve dok ne bi pao, pa bi ostao u kući dok ga ljudi ne bi počeli obilaziti, misleći da je bolestan.”

Braćo i sestre, budimo od onih koji se istinski boje Allaha, subhanehu ve te'ala, i pripremajmo se za Dan polaganja računa!

Gospodaru, učvrsti nas na Putu islama, učini nas od onih koji se samo Tebe boje i Tebi iskreno robuju i na ruku i sedždu Ti padaju, oprosti našim roditeljima i našim dobrim precima, uputi i učvrsti naše potomke, oprosti nam grijehe i počasti nas u Džennetu društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!

(Nezim Halilović Muderris)