Priče iz tvornice smrti

»Važno je da Srbija organizuje ovakve sastanke, jer će i nama koji smo ostali živi biti lakše kad znamo da nisu svi u Srbiji nacisti«, izjavio je u Beogradu 11. septembra Satko Mujagić, logoraš iz Omarske. Mujagić je ovo rekao tokom prvog javnog sastanaka radne grupe projekta »Četiri lica Omarske«. Projekat je počeo u junu.

Tokom prvog javnog nastupa radna grupa se ograničila na dve od četiri tačke projekta koji predvodi Milica Tomić, a u čijoj realizaciji učestvuje HARTEFAKT FOND (HF), odnosno činjenici da na prostoru nekadašnjeg logora sada posluje međunarodna kompanija Arcerol Mittal i odsustvu sećanja na ono što se dogodilo u logoru i prijedorskom kraju za vreme rata devedesetih godina prošlog veka.

Logoraš Sudbin Musić, Prijedorčanin, podsetio se da je na kraju školske godine 1991/92 razrednik rekao đacima – »Vidimo se sledeće godine« i dodao »Ko preživi«.
»U mojoj mjesnoj zajednici ubijeno je 460 muškaraca, žena i djece. Morate biti dovoljno sretni da biste preživjeli ono što se događalo na terenu, dovoljno sretni da biste došli u logor i imati sreće da preživite i tu tvornicu smrti«, rekao je Musić. Uveren je da je prijedorska i tragedija čitave Krajine bila u funkciji etničkog čišćenja muslimanskog stanovništva. Potkrepio je to podatkom da se pre rata u školu u njegovom kraju upisivalo osamdesetak, a ove godine samo šest prvačića. Pre rata su u Prijedoru Srbi činili manju polovinu stanovništva.

Nusreta Sivac, sutkinja, pa prva žena logorašica iz Prijedora u Omarskoj, pričala je o belim trakama koje su u Prijedoru morali nositi oni koji nisu Srbi. “U logoru sam dijelila onaj jedan obrok koji su ljudi dobijali. Uglavnom kupus, ili grah i kruh. Dan mi je počinjao brojanjem onih koji su ubijeni preko noći. Koliko se ljudi ubije, toliko se novih dovede”, ispričala je. “I danas se nastavlja etničko čišćenje u RS tako što se Bošnjacima ne da zaposlenje. Ja svaki dan odlazim na posao 30-ak kilometara dalje od Prijedora, u Federaciju BiH”, rekla je, uvređena što je u logoru za “nesrbe” Trnopolje podignut spomenik u čast onih koji su “dali živote za Republiku Srpsku”.

Mujagić je rekao da je odmah pored logora Omarska najveća masovna grobnica sa 456 sahranjenih. Ritam zločina u Omarskoj je bio ubiti deset ljudi na dan. Ubijanje je bilo trajni glagol.

Haški sud je za ratne zločine optužio 40 Prijedorčana – od 161 ukupno optuženih u sva tri rata u bivšoj Jugoslaviji.

Kompanija Arcerol Mittal koja je kupila rudnik Omarska iz vremena socijalizma, prihvatila je inicijativu lokalnih nevladinih organizacija i radne grupe projekta »Četiri lica Omarske« da se dozvoli poseta prostoru bivšeg logora i obeležavanje događaja u njemu. Za učesnike projekta činjenica da se na prostoru logora snimao film »Sveti Georgije ubija aždahu« o srpskom junaštvu u Prvom svetskom ratu svedoči o pokušaju da se, simbolički, pokriju zločini iz najnovijeg rata.

Učesnici prvog javnog sastanka su se zalagali da se razvijaju modeli učenja o prošlosti povezivanjem uzroka i posledica, ali i stalnim otkrivanjem načina »kako se nositi sa sećanjima«, kako u prijedorskom kraju tako u Bosni i Hercegovini i izvan nje. No, bilo je i glasova iz publike koji su smatrali da akciju prvenstveno treba usmeriti prema Beogradu, jer on može da utiče na promenu dominantnog stava prema zločinima širom Republike Srpske.

Tomićeva je izjavila da je učesnike projekta javni nastup ohrabrio. Andrej Nosov, predsednik HF-a je bio izričit kada je kazao da projekat i javni nastup formira modele učenja o prošlosti. On podseća da u Bosni žive jedni pored drugih žrtve i zločinci, i dok jedni ćute drugi poriču istinu.

Nusreta Sivac je izjavila nakon sastanka da je fascinirana brojem ljudi u Beogradu koji se interesuju za Omarsku i drago joj je što je inicijativa obeležavanja sudbine logora potekla iz Srbije. Mujagić i Musić su izjavili da je činjenica što je sastanak održan u Beogradu značajan prvi korak ka suočavanju sa istinom o ratu u BiH.

(heartefact.org)