Otvaranje Beogradskog samita-Korak preko zidova
“Sudbina regiona još uvek zavisi od generacije naših roditelja. Rezultati su očigledni, i vreme je da preuzmemo stvari u svoje ruke. Ovde nas je četiri stotine, a zajedničko nam je to što se brinemo o svojoj budućnosti i ne pristajemo da nam nasleđe prošlosti, o kojoj se ne govori, stvara nove probleme i podele. Sa ovog mesta, poslaćemo poruku i našim političarima i Evropskoj uniji. Nemamo nameru da stojimo po strani i čekamo da nam sudbine zavise od politika prošlosti. Ne želimo da budemo dekor, mi smo ti koji ćemo odlučivati o budućnosti zapadnog Balkana”, rekla je Anita Mitić, aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava (Inicijativa) u uvodnom govoru na ceremoniji otvaranja Beogradskog samita, 4. decembra u Skupštini grada Beograda. Ona je istakla da je cilj samita da se stvori prostor za dijalog mladih iz regiona.
“Nije novost da su nam izazovi slični. Novost je da hoćemo da delimo dobre ideje i pomognemo jedni drugima, da na slične izazove nađemo zajedničke odgovore. Predstavnicima država u regionu ćemo poručiti da želimo da preuzmemo odgovornost i učestvujemo u dijalogu o budućnosti ovih država. Nećemo EU zbog kredita, i bezvizni režim da bismo putovali po Evropi, ako ne možemo da ugostimo prijatelje koji žive pored nas. Hoćemo vrednosti Evropske unije u našim zemljama i tražimo od zvaničnika EU da ih zastupaju u pregovorima sa balkanskim zemljama. Svaki ustupak zemljama Balkana koji je na štetu vrednosti EU, štetan je za sve nas”, rekla je Mitić.
Samit je otvorio pomoćnik gradonačelnika Beograda Dejan Vasović, koji se mladima zahvalio na snazi, energiji i volji koju su uložili u organizovanje Beogradskog samita. „Nadam se da ćete sa istom upornošću nastaviti da gradite više razumevanja i bolji život za sve vas, što mi stariji možda nismo uspeli. Čini mi se da ćete vrlo brzo postati mnogo bolji od nas“, rekao je Vasović.
Ambasador Švedske u Srbiji, Nj.E. Krister Bringeus je pozdravio samit, rekavši kako su promovisanje ljudskih prava i podrška mladima među glavnim prioritetima Evropske unije, kojom Švedska trenutno predsedava. “Čast mi je da vam se obratim večeras. Odgovornost za zaštitu ljudskih prava je pre svega na državama, ali i EU ima sve veću i važniju ulogu u tome. Takođe i nevladine organizacije imaju važno mesto. Nažalost, oni koji su bore za ljudska prava su svuda ugroženi”, rekao je Bringeus.
„Ponosan sam što sam sa vama, jer radite nešto veoma važno. Čestitam i Gradu Beogradu na tome što je domaćin otvaranja samita – ta činjenica je izraz podrške vrednostima ovog skupa“, rekao je Karl Geršman (Carl Gershman), predsednik Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). „Inicijativa je dobila ideju za samit od NED-a, ali ju je preoblikovala – to što su ovde došli aktivisti iz celog regiona je veoma važno, kao korak ka prevazilaženju podela koje u ovom regionu još postoje i korak ka izgradnji zajedničke budućnosti. Ovaj samit se zasniva na mladima, koji predstavljaju nadu, budućnost, vezu sa novim tehnologijama, solidarnost, želju da se preuzme odgovornost. Samit je važan i zato što će oni moći da se obrate predstavnicima država. Često ljudi osećaju da ih niko ne sluša, a ovde će moći da kažu šta misle predstavnicima vlada i Evropske unije. Zvaničnici EU stalno pregovaraju sa ovdašnjim političarima. Mislim da sad moraju da saslušaju i ove mlade ljude. Ovo je možda i prvi put da oni čuju glas mladih koji se bore da poboljšaju svoja društva i države“, naglasio je Geršman.
„Svaka generacija predaje nasleđe sledećoj. Razmislite o tome, kakvo će biti vaše nasleđe? Kako će istorija suditi o vama? Da li ćete vi biti generacija koja će posle toliko vekova konačno doneti zapadnom Balkanu period održivog mira, prosperiteta i zasluženog poštovanja u svetu? Verujem da hoćete. Ovaj region je dao mnoge briljantne ljude svetu, umetnike, naučnike, sportiste, ali još nije dao političkog lidera kao što je Nelson Mandela – nekog ko će se uzdići iznad teške i bolne prošlosti da bi stvorio nove vrednosti mira i tolerancije. Imam osećaj da u ovoj sali večeras ima mladih ljudi koji će postati takvi lideri“, kazao je Stiven Hajnc (Stephen Heintz), predsednik Fonda braće Rokfeler. On je naveo kako u godini u kojoj je proslavljeno 20 godina od rušenja Berlinskog zida, zidovi na Balkanu i dalje postoje: „Neki od ovih zidova su legalni i tehnički, jer zemlje
čekaju da ispune kompleksne uslove priključenja EU. Neki su politički, posebno u slučaju Kosova. Ali, najveći su zidovi predrasuda i ideologije, njih je najvažnije srušiti. Ovaj region imaće bolju budućnost samo ako se suoči sa prošlošću. Za to je dosad nedostajala istinska politička volja“.
Nakon otvaranja Beogradskog samita, u Skupštini grada je upriličen koktel. Samit su podržali Nacionalna zadužbina za demokratiju, švajcarsko Ministarstvo inostranih poslova, Ambasada SAD u Beogradu, Nacionalni demokratski institut, francuska organizacija CCFD, Internacionalni republikanski institut, Fond braće Rokfeler, Misija OEBS-a u Srbiji,Grad Beograd i GSP Beograd.
„General mrtve vojske“
Beogradska premijera predstave „General mrtve vojske“ Albanskog teatra iz Skoplja održana je u petak, 4. decembra na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Ljuba Tadić“. Predstava u režiji sarajevskog reditelja Dina Mustafića, igrana je u okviru pratećeg dela programa Beogradskog samita, u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava.
Dino Mustafić, koji je i direktor Međunarodnog teatarskog festivala MESS, povodom beogradske premijere „Generala mrtve vojske“ je rekao da će izvođenje ove predstave u JDP -u biti znak kulturnog povezivanja balkanskih prostora, a posebno je naglasio činjenicu da je poslednje gostovanje Albanskog teatra iz Skoplja u Beogradu bilo 1979. godine. “U Beogradu 30 godina nije igrao jedan od najrenomiranijih teatara u bivšoj SFRJ. Više puta sam bio ovde iz različitih teatarskih razloga, ali za mene je ovo gostovanje posebno i vrlo emotivno. Roman ‘General mrtve vojske’, koji sa pravom nosi atribut anti-ratni, je uvodna replika za ono što će provejavati u diskusijama na samitu. Iz romana smo čitali iskustvo naše bliske prošlosti, koje nas je naučilo da su konflikti i žrtve nastajali iz velikog broja predrasuda, zabluda i političkih indoktrinacija s kojom se suočavaju generali, svesni uzaludnosti žrtava rata“, rekao je Mustafić.
Sarajevski reditelj veruje da ovakve predstave otvaraju prostor za dijalog mladoj generaciji, na kojoj je odgovornost da počne da priča o bliskoj prošlosti, jer se tako otvara i pitanje budućnosti, kao i da mladi da ne bi trebalo da budu taoci prošlosti.
Predstava, urađena prema romanu čuvenog albanskog pisca, disidenta i borca protiv totalitarizma Ismailja Kadarea (Ismail Kadare), govori o ratu, nadi i preko potrebnoj veri da se prekine crna nit neprijateljstva i krvoprolića na Balkanu. Radnja drame „General mrtve vojske“ dešava se 1960. godine – dvadeset godina posle Drugog svetskog rata. U jedno mesto u Albaniji dolaze italijanski general i sveštenik s namerom da pronađu ostatke svojih zemljaka, vrate ih i pokopaju u otadžbini. Tragajući za mrtvima, oni spoznaju besmisao rata i ljudskog stradanja i otkrivaju da ih prati – idući njihovim tragom, ali tražeći sopstvene mrtve saborce – nemački general. Dramatizaciju romana “General mrtve vojske” potpisao je Jeton Neziraj, dramaturg i umetnički direktor Narodnog teatra Kosova.
Bajruš Mjaku (Bajrush Mjaku), koji u predstavi glumi generala, je rekao da je počastvovan što je u Beogradu i što nastupa u okviru samita. „Svakih deset godina dolazim da igram ovde. Tako sam u Ateljeu 212 igrao 1979. godine, pa 1988. u Omladinskom kulturnom centru, a onda 1998. u Ateljeu u „Ujka Vanji“, i evo, posle 30 godina, generala pred beogradskom publikom. Hvala organizatorima Beogradskog samita, jer ovako otvaramo neka pitanja o onom što se desilo u regionu“, rekao je Mjaku i dodao da Albanski teatar ove godine slavi 60-godišnjicu osnivanja.
Predstava “General mrtve vojske” premijerno je postavljena na sceni Albanskog teatra u Skoplju u septembru 2009.
“Zatvor Podunavske regije”
Predstava “Zatvor Podunavske regije” izvedena je u Centru za kulturnu dekontaminaciju 5. decembra, u okviru Beogradskog samita. Dramski tekst “Zatvor Podunavske regije” nastao je interakcijom i sažimanjem dramskog opusa Biljane Jovanović (“Centralni zatvor”, “Ulrike Majnhof”, “Soba na Bosforu”, “Leti u goru kao ptica”), čime je ostvaren energičniji, eksplozivniji oblik njene dramaturgije, potencijalan u svakoj pojedinačnoj drami.
“Zatvor Podunavske regije” počiva na opsesivnoj temi autorke: čovek kao politička i emocionalna životinja u prinudnoj izolaciji. Adaptaciju i režiju potpisuje Zlatko Paković, a muziku sastav Hotel Moskva.
Dobri odnosi i saradnja u regionu, sprovođenje zakona i suočavanje sa nedavnom zajedničkom prošlošću su neophodni kako bi zemlje zapadnog Balkana postale članice Evropske unije, zaključeno je na uvodnoj sesiji Beogradskog samita: “Zapadni Balkan u EU – gledišta budućih donosioca odluka i trenutna politika” 5. decembra u hotelu “Kontinental” u Beogradu. Na samitu, koji je organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava, mišljenja o integraciji regiona u EU i ulozi mladih u tome razmenili su zvaničnici država, EU, mladi politički lideri i oko 300 mladih aktivista.
Pjer Mirel (Pierre Mirel), direktor Direkcije za zapadni Balkan pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje govorio je o izazovima na koje zemlje zapadnog Balkana moraju uzvratiti kako bi “dobile zasluženo mesto u Evropi”. “Prvi izazov je konsolidovanje vladavine prava – zemlje regiona moraju se uhvatiti u koštac sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Drugo, skorašnje rasprave oko granica (Hrvatske i Slovenije – prim.aut.) pokazale su kako bilateralni problemi mogu da zaustave proces širenja EU. Treći izazov je obezbediti tranzicionu pravdu. Saradnja sa Haškim tribunalom je samo deo ove priče. Preostale osumnjičene treba dovesti pred nacionalne sudove. Tražiti i govoriti istinu je ključno za pomirenje i moralna obaveza prema žrtvama i njihovim porodicama”, naglasio je Mirel. On je pomenuo inicijativu nekoliko NVO za uspostavljanje regionalne komisije za utvrđivanje istine (REKOM), i pozvao države regiona da je podrže. “Uveren sam da će se u narednih nekoliko meseci ispuniti uslovi da građani Albanije i BiH putuju bez viza, kao i da će Evropska komisija za proširenje početi dijalog o viznoj liberalizaciji sa Kosovom sledeće godine”, rekao je Mirel i zahvalio organizatorima samita jer, kako je rekao, vladama u regionu pokazuju put pomirenja i mira, put “ka Evropskoj uniji”.
“Zemlje koje su 2007. godine ušle u EU nisu ispunile sve potrebne uslove. Od država zapadnog Balkana odlučno zahtevamo ispunjenje svih uslova. Ove države moraju imati dobre međusobne odnose, jer kako možete u EU ako niste dobri sa susedima? Interkulturalni dijalog je ključ za prevazilaženje problema u regionu”, kazala je poslanica Evropskog parlamenta Doris Pak (Doris Pack). “Poručila bih mladima da se uključe u političke partije kako bi uticali na politiku u svojoj zemlji. Nikada nećete naći partiju sa kojom se potpuno slažete, ali svi političari dolaze iz nekih stranaka, morate da utičete na njih. Unesite dašak svežeg vazduha u političke partije. Ja sam to uradila i imalo je efekta”, zaključila je Pak.
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević pozvala je mlade da pomognu da evropske integracije ne budu ono “što činimo za nekog drugog”. “Sećam se socijalizma i njegovih mantri. Nemojte dozvoliti da evropska integracija postane mantra, termin koji se na političkom tržištu toliko koristi da gubi značenje. Evropske integracije su proces naših unutrašnjih promena. Istraživanja kažu da su građani spremniji da čekaju da se nešto dobro desi, nego da menjaju sebe. Zato je važno da pomognete da ovaj proces ne postane nešto okoštalo, prepuno fraza. To činimo zbog sebe”, rekla je Delević.
Direktorka Direkcije za evropske integracije u BiH Nevenka Savić je istakla da Beogradski samit pokazuje koliko su mladi svesni problema, zainteresovani za saradnju i odlučivanje. Ona je naglasila da su u regionu uglavnom zadovoljeni pravni okviri koji garantuju ljudska prava, ali da primena propisa mora biti efikasnija.
“Kad sam bio mlad, dobio sam poziv da idem u rat, branim Crnu Goru od Hrvatske, kako su mi rekli. Između mene i vas je 20 godina razlike. Moje dve decenije su pojeli skakavci. Ne dozvolite da vaše godine pojedu balkanske patriote i ratnici. Niko od onih koji su pozivali moju generaciju u rat nije u ratu stradao”, kazao je Nebojša Medojević, predsednik Nacionalnog saveta za evropske integracije Crne Gore. “Kad se u Crnoj Gori govori o evropskim integracijama, stalno se ponavlja kako moramo da usvajamo evropske zakone. To ‘moranje’ znači tehnički pristup integracijama, koji ne govori o njihovoj suštini, o civilizacijskim vrednostima Evrope. Nevladin sektor, slobodni mediji i intelektualci treba da čine snagu koja će omogućiti suštinski pristup EU”, rekao je Medojević.
Ambasador Republike Hrvatske u Beogradu Željko Kuprešak je naglasio da evropski projekat nije završen dok region zapadnog Balkana ne uđe u EU. On se nada da će stupanje na snagu Lisabonskog sporazuma omogućiti nastavak proširenja EU.
Predstavnik KUMT Konsaltinga (KUMT Consulting) sa Kosova Petrit Seljimi (Petrit Selimi) ocenio je kako Beogradski samit predstavlja pobedu, jer se njegovi mladi učesnici bore za evropske vrednosti. “Kosovo je daleko od evropskih integracija, ali ne možete ni da zamislite kakve se pozitivne promene u tom smeru kod nas dešavaju”, rekao je Seljimi. “Da je naš region u potpunosti demokratski orijentisan, ‘mirdita’, što znači ‘dobar dan’ na albanskom, ne bi izazvala negativne reakcije poslanika, kao što se nedavno desilo u Skupštini Srbije. To su oni političari koji su nas doveli do toga da moramo da se borimo da se čuje istina i da se zna šta su prava žrtava. Nažalost, time se i dalje bave samo NVO.
Pametan čovek iz prošlosti mnogo može da nauči. Moramo biti mnogo hrabriji i iskreniji, reći da se uSrebrenici desio genocid i da je saradnja sa Haškim tribunalom ljudska obaveza svih nas”, rekao je Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Srbije.
Reuf Bajrović, predsednik Odbora za obrazovanje Socijaldemokratske partije BiH rekao je kako su građani te države veoma razočarani jer i dalje ne mogu u Evropu bez viza. On je naglasio da je zapadni Balkan podeljen na dva regiona – onaj čiji građani mogu da putuju i onaj drugi.
“Mladi ne predstavljaju budućnost, kako svi ovde govore, već sadašnjost, i to im EU mora objasniti. Nije najveći problem da li evropske integracije imaju podršku, već je problem što su mladi ravnodušni prema tome – reći će ‘da’ ili ‘ne’ integracijama, bez dodatnih argumenata ili obrazloženja. Od EU očekujem da sve tretira jednako, da se zaista počne brinuti o mladima i da bude otvorena prema svim svojim budućim članicama”, rekla je Valentina Jarnjak iz Hrvatske seljačke stranke.
U diskusiji koja je usledila najviše polemike bilo je oko liberalizacije viznog režima između EU i zemalja zapadnog Balkana. Predstavnica organizacije Šuler helfen leben (Schuller Helfen Leben) iz Sarajeva je rekla da je EU mogla da zaustavi rat u Bosni, te da je BiH ponovo u izolaciji. “Dve trećine ljudi u BiH, koji imaju srpske ili hrvatske pasoše, mogu da putuju. Sada jedino muslimani ne mogu da putuju. To je jako loša poruka iz EU”, kazala je ona.
Sesija „Vladavina prava – preduslov za odgovorno i pouzdano društvo“
„Pravo nije komad papira posut lepim rečenicama. Pravo je praksa. Možemo imati odlične zakone, a živeti u loše uređenom društvu“, rekao je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije tokom sesije “Vladavina prava – preduslov za odgovorno i pouzdano društvo” 5. decembra na Beogradskom samitu.
Prvi zahtev učesnica i učesnika samita vladama svojih zemalja je efikasna primena zakona i drugih pravnih akata. Sa ove sesije je EU ukazano da kriterijum za proveru stepena vladavine prava u zemljama regiona nije broj zakona, već njihova implementacija. Jedan od zaključaka sesije je da vladavine prava nema bez nezavisnih institucija.
„Crna Gora nema velike međuetničke probleme i u procesu evropskih integracija je ispred Srbije, ali glavni problem Crne Gore je dugotrajna i nesmenjiva vlast, koju čine ljudi iz ’90-tih,“ zaključila je Milka Tadić-Mijović, izvršna direktorka podgoričkog magazina „Monitor“. „Ova nesmenjiva vlast je izrodila korupciju na svim nivoima, totalnu kontrolu medija, počevši od javnog servisa RTCG. Suprotno zakonu, jedne dnevne novine finansira država, a na snazi su i visoke kazne za medije koji nisu ‘državni’“, objasnila je Tadić-Mijović.
I Šabić je akcentirao korupciju i načine na koji državne institucije troše novac. Kao poverenik za informacije, Šabić je podsetio da su dobro uređenom društvu potrebni ne samo slobodni mediji, već i sloboda medija da dođu do informacija kako vlast troši novac. „Sistem najbolje funkcioniše kad postoje čisti računi. Ukoliko vlast želi da bude u dobrim odnosima sa građanima, ne treba da čeka da je pitate šta radi i kako troši novac, već da sama objavljuje izveštaje o radu“, istakao je Šabić.
Učesnici i učesnice samita pozvali su vlade u regionu da se bore protiv svih oblika diskriminacije i da promovišu kulturu različitosti. Za Adnana Kadribašića iz Centra za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu zakoni protiv diskriminacije su najsnažnije sredstvo borbe protiv uskraćivanja prava pojedincima. Kadribašić je učestvovao u formulisanju Zakona o zabrani diskriminacije koji je u Bosni i Hercegovini usvojen ove godine i, kako kaže, naučio da je potrebna jasna strategija za primenu ovog zakona. „Zakon je posebno važan za Bosnu u kojoj nad pojedincem, ali i nad kategorijom ljudi koji su svrstani u ‘ostale’ dominiraju tri konstitutivna naroda i njihova prava“, objasnio je Kadribašić.
Agon Vrenezi, iz Kancelarije visokog komesara za ljudska prava u Prištini smatra da borbu protiv diskriminacije treba proširiti i na one marginalizovane grupe koje nisu etničke.
Učesnici i učesnice samita smatraju da vladavinu prava potkrepljuju nezavisni sudovi. Goran Zeković iz organizacije Legalis iz Zagreba je naglasio da svaki građanin ima pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Kako bi poboljšala položaj pojedinaca pred sudom, organizacija Legalis internetom obezbeđuje besplatnu pravnu pomoć. „Korespondencija ostaje zabilježena na internet stranici i može koristiti onima koji imaju slične probleme. Tu se također može vidjeti koliko ljudi treba pravne savjete, jer u Hrvatskoj nema sistematske besplatne pravne pomoći,“ rekao je Zeković.
Radna grupa “Mladi u procesu odlučivanja – uloga i uticaj“
Vlade u regionu treba da omoguće aktivno učešće mladih u procesu odlučivanja, ne samo u oblasti omladinske politike, već u svim delovim društva, ocenili su mladi aktivisti i aktivistkinje sa Kosova, iz Hrvatske, Srbije, BiH i Crne Gore okupljeni u radnoj grupi “Mladi u procesu odlučivanja – uloga i uticaj” 5. decembra u okviru Beogradskog samita.
Demir Mahmutćehaić iz sarajevske organizacije “Zašto ne?” je naglasio da samo mladi mogu da izvedu temeljne promene u društvima zapadnog Balkana. “Promjene poput petooktobarskih u Srbiji su u suštini bile kozmetičke, jer je mentalni sklop ljudi ostao isti. Običan građanin u ovom regionu i dalje traži nekog Tita i partiju, pristanak kolektiva. Važno je da mladi znaju da su pojedinci, da ne potpadnu pod uticaj nasljeđenog mentaliteta kolektiva i opšte letargije. Mnogi misle da glasanjem završavaju svoju građansku dužnost. To je kao da odaberete majstora da vam napravi kuću, vi ste ga izabrali i nema posle veze ako vam gradi kuću na krivo. Treba izaći i reći ono što se prećutkuje, postaviti pitanje moralne odgovornosti onima koji donose odluke”, rekao je Mahmutćehaić.
“Mladi često kažu da nemaju sredstva i podršku da učestvuju u odlučivanju, jer nisu u sistemu. To što nismo u sistemu možemo da posmatramo i kao prednost. To znači da smo nezavisni, da smo u poziciji da kažemo, kao u bajci o carevom novom odelu, da je car go”, kazao je Srećko Šekeljić iz beogradskog pokreta “Evropa nema alternativu”.
Ramadan Iljazi (Ramadan Ilazi) iz kosovskog pokreta “Progovori” ((Lëvizja Fol) je rekao da su mladi na Kosovu marginalizovani, i da mogu uticati na promene u okolini jedino ako se priključe političkoj partiji ili nevladinoj organizaciji. “Na Kosovu nas optužuju da iskorišćavamo mlade ljude. A kad mladi uđu u partije, vrlo brzo preuzmu partijski način razmišljanja, odnosno prećutkivanja onog što se dešava oko njih”, rekao je Iljazi.
Učesnici radne grupe su naglasili važnost slobode kretanja u regionu, a od vlada Srbije i BiH je zatraženo da što pre omoguće odlazak građana Kosova u ove zemlje. Istaknuto je da prilikom pregovaranja sa državama regiona o procesu priključivanja EU, sloboda kretanja unutar i izvan država treba da bude visoko na listi prioriteta EU. Oni su takođe pozvali vlade u regionu da usvoje jasne politike i razviju mehanizme za borbu protiv nasilja, rasizma, ksenofobije i svih drugih oblika mržnje među mladima. “Mladima nedostaje kritičko razmišljanje, a zajednica im ne daje nikakvu podršku. Oni se malo kreću, ne samo po regionu, već i u svojoj državi. Znam mnoge koji se nikad nisu zainteresovali da izađu iz svog grada i vide kako se živi u selu koje je pet kilometara od njih”, kazala je Danijela Beretin iz vukovarske organizacije TABU.
Podeljene zajednice u Bosni i Hercegovini
„Gornji Vakuf-Uskoplje je formalno jedan grad, u kom funkcionišu dva, bošnjački i hrvatski. Postoji gimnazija, u kojoj su u stvari dve škole pod jednim krovom – na jednom spratu su učenici hrvatske, a na drugom bošnjačke nacionalnosti. Deca uče po različitim programima. Žalosno je što ti mladi ljudi zajedno idu na veliki odmor, i nikad ne mogu reći jedni drugima ’dobar dan, kako si, šta radiš’. Kad bi imali zajedničku školu, obrazovni sistem, mogućnost da mladi Bošnjak i Hrvat sednu zajedno, i saznaju da imaju iste probleme i potrebe, sve bi bilo drugačije. Gornji Vakuf-Uskoplje je malo mesto kojim se niko ne bavi, država nas je zaboravila. Dugo sam aktivan u Omladinskom centru, jedinoj instituciji koja se bori za to da mladi obe nacionalnosti rade nešto zajedno. To je jako teško u podeljenom mestu, u kojoj dve partije kontrolišu delove grada“, rekao je
Ado Gavranović iz Gornjeg Vakufa-Uskoplja, na sesiji o podeljenim zajednicama u Bosni i Hercegovini, održanoj 5. decembra u okviru Beogradskog samita.
„Kako izgleda moj dan? Pa prilično žalosno. Kad krenemo u školu, hrvatska i bošnjačka deca se razdvajaju u dvorištu. Direktor ne dozvoljava da idemo zajedno na stepenice, jer kaže da može doći do sukoba. Upravo zato i dolazi do sukoba. Mi ulazimo u školu požarnim stepenicama. Gornji sprat je ’naš’ i ako slučajno dežurni učenik siđe na donji sprat, automatski biva kažnjen, smanji mu se ocena iz vladanja. Ja ne poznajem nijednog učenika odozdo. Svaki dan na velikom odmoru je tri ili četiri metra prostora između nas. Niko nikad nije ni pokušao sa nekim da se upozna“, kazala je Lejla Crnica, učenica iz Gornjeg Vakufa-Uskoplja. „Sa Inicijativom mladih za ljudska prava smo uradili dokumentarni film ’Crta’, u kom smo pokušali ukazati na taj problem. Šta se desilo? Dve profesorice su nas isterale iz donjeg dela škole, a kada smo pričali gore sa našom, rekla je da se tu nema šta pričati. Hrvati i Bošnjaci nemaju nikakvu komunikaciju, osim prisilne, kad se ide kod doktora. I tamo ima problema, ljudi kažu ’da je naš doktor, pustio bi me davno’ ili ’neću uzeti njihove lekove, ko zna kakvi su’“, rekla je Crnica. Ona je ispričala da hrvatski i bošnjački deo grada deli uska ulica, koju niko ne želi da prelazi. „Kao da sa druge strane žive ljudi sa rogovima. To bi nekom sa strane sve bilo smešno, ali nama je realnost. Kad je Božić ili Bajram, bacaju se flaše i petarde po gradu. Kad igraju fudbal reprezentacije na primer Bosne i Portugala, ceo donji deo grada nosi dresove Portugala, i obrnuto. Koja god se utakmica igra na gradskom terenu, dolaze specijalne jedinice iz Travnika i potpuno blokiraju grad“, ispričala je Lejla.
Ervin Blažević iz Prijedora pričao je o životu u povratničkoj mesnoj zajednici Kozarac, koja je u sastavu opštine Prijedor. – „Kozarac je 1992. napadnut i sravnjen sa zemljom. Stanovnici su u tri logora u Kozarcu ubijani, mučeni, i na kraju svi do jednog proterani vani. Posle Dejtonskog sporazuma, počeli smo da se vraćamo, ali smo zatekli opštinu koja se
nije promenila nabolje. Na primer, na prostoru gde se nalazio logor Trnopolje, u kom sam proveo dva meseca, podignut je spomenik u čast palim borcima za Republiku Srpsku. To je ne samo laž, već i totalno iskrivljenje činjenica koje su već dokazane u Hagu. Nemamo elementarne stvari, vodu, struju, a plaćamo sve poreze opštini. Kozarac mnogi navode kao primer povratničkog mesta, a ostavljeni smo sami bez podrške drugog dela Federacije. I dalje se traga za više od 1000 Prijedorčana, ne bitno da li su muslimani ili Srbi. Pitajte opštinu koliko rade na tome. U mom mestu je oko 1.800 ljudi zverski ubijeno“, rekao je Blažević.
Nermin Milanović je odrastao u Gornjem Vakufu- Uskoplju, a sad studira u još jednom podeljenom gradu – Mostaru. „U mestu kom sam odrastao se zna koji su bošnjački, a koji hrvatski kafići i prodavnice. Ne smemo ići u hrvatske, niti oni dolaze u ’naše’. Kad je gradonačelnik Gornjeg Vakufa-Uskoplja Bošnjak, onda se gradi gornji, bošnjački deo grada, i obrnuto. Isti smo ljudi, od krvi i mesa, tako blizu a tako daleko. Kad sam otišao u Mostar, znao sam da je grad podeljen. Čovek se zapita kad će tome doći kraj, već će 2010. godina, toliko je prošlo od rata. Mostar posle više od 440 dana nema gradonačelnika jer dve stranke ne mogu da se dogovore ko će da bude, Bošnjak ili Hrvat“, rekao je Milanović.
„Jedna novinarka je istraživala odakle potiče pesma ’Duge kose curo imaš, paziš li ih ti?’ Putovala je širom bivše SFRJ, svuda su joj rekli da je to njihova pesma, pa i u Albaniji. Za mene Mostar nije podeljen grad, ni za mnoge moje prijatelje. Političari zbog svojih interesa žele da ostane podeljen“, rekao je Amer Nuhić, student iz Mostara.
Njegova sugrađanka Amila je rekla da situacija ipak nije toliko loša: „Sve dolazi nekako u nekim naletima – nekad cele godine bude mirno, a kad je predizborna godina, ima više incidenata i napetosti, što mislim da je sve isprovocirano“.
Sesija: Odnosi i predrasude – Srbija i Kosovo
Nedovoljna informisanost, ograničena sloboda kretanja i neadekvatan obrazovni sistem samo su neki od razloga koje su učesnici i učesnice sesije o odnosima i predrasudama između Srbije i Kosova, 5. decembra na Beogradskom samitu 2009, izneli kao razloge za oskudne veze mladih sa ovih prostora.
Besart Ljumi (Besart Lumi), koordinator Viziting programa iz kancelarije Inicijative mladih za ljudska prava (Inicijativa) u Prištini je istakao da je komunikacija mladih sa ovih prostora otežana od 1999. godine do danas, a u periodu od rata na Kosovu do 2001. bila je u totalnoj blokadi. „Iako je komunikacija bila intenzivirana poslednjih nekoliko godina, danas se ponovo suočavamo sa poteškoćama zbog toga što država Srbija ne priznaje putne isprave koje izdaje novostvorena država Kosovo,“ rekao je Ljumi.
Inicijativa od 2006. godine organizuje Viziting program razmene mladih iz Srbije i sa Kosova, kroz koji je do sada prošlo oko 1000 ljudi. Prema Ljumijevim rečima, i Viziting program će biti zaustavljen dok se ne reši problem putnih isprava.
U ovom programu su učestvovali i panelisti i panelistkinje prisutni na sesiji, kao što je Ferid Murselji (Ferid Murseli). Murselji je prvi put bio u Beogradu u maju 2009. godine i, kako je naveo, pre dolaska je imao izvesne predrasude i strahove na koje su ga naveli porodica ili prijatelji. „Posebno bih naglasio ulogu medija i sadržaja koje nam oni plasiraju, kao i odgovornost političara koji u stvari poznaju suštinu stvari, a nama namerno, putem medija, plasiraju neistine, proizvodeći strah među mladim ljudima. Koliko god mi radili na komunikaciji među mladima, ne možemo mnogo da utičemo na opštu sliku, sve dok nemamo slobodne i nepristrasne medije“, rekao je Murselji, aktivista pokreta Moja inicijativa sa Kosova.
Na ovoj sesiji mladi su razgovarali o onome što bi mogli da urade kako bi razbili predrasude duboko usađene među njihovim vršnjacima na Kosovu i u Srbiji.
Vjoša Redžepi (Vjosa Rexhepi) iz Prištine je uočila ogromnu razliku u stavovima mladih koji su prošli Viziting program i onih koji nisu. „Rezultati Viziting programa su ogromni. Moja preporuka organizatorima ovog programa je da u njega uključe što više ljudi. Pohvalila bih poslednje tri grupe iz Srbije koje su posetile Prištinu, u kojima je bilo od 25 do 30 ljudi, ne samo iz Beograda, već i iz drugih gradova u Srbiji“, rekla je Redžepi.
Besart Ljumi je naglasio da su do sada u Viziting programu učestvovali samo studenti i studentkinje sa Kosova i iz Srbije, umetnici i NVO aktivisti i aktivistkinje. Jedina politička partija iz Srbije čiji su članovi izrazili želju da posete Kosovo je Socijaldemokratska unija.
Ivana Amidžić iz Novog Sada, članica omladine ove stranke je početkom 2009. sa stranačkim kolegama i koleginicama bila u organizovanoj poseti Prištini. „Bila sam svesna neobjektivnosti medijskih reportaža o Kosovu koje sam videla i želela sam da vidim Prištinu uživo. Svesna sam da ništa ne može da zameni lične kontakte. Razmišljala sam o tome kako bi bilo da se započne sa Viziting programom za decu, koja još uvek nisu izgradila predrasude. Možda bi to bilo učinkovitije. Treba raditi na tome da se kod dece ne stvore predrasude kao kod nas, pa da ih onda moramo razbijati“, zaključila je Amidžić.
Iako je na sesiji zaključeno da lični kontakti i posete mladih imaju najviše uticaja na rušenje predrasuda, uočeno je i da baš na ovom polju ima najviše problema. Osim problema sa kosovskim pasošima koje Srbija ne priznaje, komunikacija i putovanje su onemogućeni i na samom Kosovu. Jedna od učesnica Viziting programa iz Kosovske Mitrovice koja
je posetila Beograd, insistirala je na komunikaciji mladih na teritoriji Kosova. „Kako ja da ljudima u Kosovskoj Mitrovici pričam epo o Beogradu kada dve trećine njih nikada nije imalo nikakav kontakt sa Srbima iz severnog dela rada?“ pitala se ona.
Radna grupa “Suočavanje sa prošlošću kao kjučni korak ka zajedničkoj budućnosti”
“Neophodno je prepoznati važnost osnivanja Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim ločinima (REKOM) na prostoru bivše SFRJ, zbog građenja budućih odnosa u regionu kroz razumevanje i prihvatanje procesa suočavanja sa prošlošću”, jedan je od zaključaka diskusije vođene na radnoj grupi “Suočavanje sa prošlošću kao ključni korak ka zajedničkoj budućnosti”, 5. decembra u okviru Beogradskog samita.
Glavna tema ove radne grupe bila je inicijativa za osnivanje REKOM-a, kao jednog od mehanizama tranzicione pravde. “Postoji više razloga da pristup ovakvoj inicijativi bude regionalnog karaktera: ratni zločinci su još uvek na slobodi, a dosijei i posmrtni ostaci se često nalaze u susednim zemljama,” istakla je Valjdete Idrizi (Valdete Idrizi), iz organizacije Izgradnja zajednice u Mitrovici.
Iskustvo Bosne i Hercegovine u procesu suočavanja sa prošlošću i primeni mehanizama tranzicione pravde sa učesnicima je podelila Aleksandra Letić, koordinatorka Koordinacione grupe REKOM-a u BiH. “Dve su ključne stvari koje omogućavaju da REKOM dobije sve veću podršku: regionalna komponenta i mogućnost da svi na neki način učestvuju u formiranju komisije. Omogućeno je da se čuje glas žrtava, koje iako dolaze iz različitih etničkih grupa, nakon konsultacija nastavljaju saradnju”, rekla je Letić i naglasila da je potrebno staviti tačku na poricanje zločina koji su se desili, jer se time dehumanizuju žrtve.
“Neophodno je raditi više na stvaranju uslova da se u Crnoj Gori osnuje neka vrsta dokumentacionog centra kako bi se utvrdila istina i činjenice”, poručio je Rifat Rastoder, potpredsednik Skupštine Crne Gore.
Učesnici su pokrenuli pitanje strategije Evropske unije za tranzicionu pravdu i istakli činjenicu da se ovo pitanje u pregovorima za priključivanje zemalja regiona EU i dalje uglavnom vezuje za saradnju sa Haškim tribunalom. Tokom diskusije, koja je usledila nakon izlaganja govornika, pokrenula su se i pitanja o ulozi mladih, medija i političkih partija u inicijativi za osnivanje REKOM-a.
“Bitno je u proces formiranja REKOM-a uključiti mlade ljude iz regiona koji imaju potrebu da grade drugačije odnose i mostove saradnje . Neophodno je da razumeju prošlost kako bi bili odgovorni da u budućnosti učine sve što je moguće da se zločini ne ponove”, zaključila je Alma Mašić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava – BiH.
Globalna perspektiva saradnje
Razmena iskustava mladih iz post-konfliktnih i društava u tranziciji širom sveta sa mladima iz regiona zapadnog Balkana bio je glavni aspekt sesija pod zajedničkim nazivom „Globalna perspektiva“, koje su održane 6. decembra u okviru Beogradskog samita.
Cilj diskusija bio je da se učesnici upoznaju sa idejom Inicijative mladih za ljudska prava da se web portal “Demokratska omladinska mreža” (www. democraticyouth.net) uspostavi kao mehanizam za trajnu razmenu informacija, znanja i dobre prakse među mladim aktivistima na globalnom nivou.
Učesnici ovog segmenta samita, pored mladih iz regiona zapadnog Balkana, su bili i članovi Mreže mladih političkih lidera Evrope i Evroazije (iz Moldavije, Ukrajine, Belorusije, Rusije, Bugarske, Albanije, itd), kao i članovi mreže “Svetski pokret za demokratiju“ (World Movement for Democracy – iz Egipta, Zimbabvea, Belorusije i SAD).
Moderator sesije “Mladi ljudi u političkim/društvenim pokretima” Ivan Stojanović iz Inicijative mladih za ljudska prava je u uvodnom obraćanju podsetio na primere iz celog sveta koji pokazuju kako nove tehnologije mogu da pomognu mladim aktivistima u borbi za ljudska prava i demokratiju. U Kolumbiji, dvoje mladih je uz pomoć Fejsbuka organizovalo najveće demonstracije u istoriji, u kojima je učestvovalo 14 miliona ljudi. U Iranu su mladi ljudi koristili Tviter i Jutjub sajtove kako bi komunicirali međusobno i sa ostatkom sveta, uprkos nameri vlade da ih u tome onemogući.
Kejt Natras (Kate Nattrass) iz Internacionalnog demokratskog instituta je učesnicim samita predstavila pobednike globalnog takmičenja „Democracy Video Challenge“, u kome učesnici korišćenjem kratke filmske ili animirane forme daju odgovor na pitanje šta je demokratija. Riota Džonen (Ryota Jonen) je govorio o načinima korišćenja novih tehnologija i alternativnim putevima za mobilisanje što većeg broja mladih.
Tapera Kapuja (Tapera Kapuya), bivši predsednik Nacionalnog saveza studenata Zimbabvea (ZINASU) je rekao da je puno naučio od mladih ljudi iz Srbije izgrađujući strategiju protiv nasilja, a posebno je koristio mehanizme pokreta „Otpor“ iz Srbije. Istakao je da bi, u zemlji u kojoj ne postoji sloboda medija mladi trebalo da rade u prostoru u koji režim ne može da uđe – a to su nove tehnologije.
Dušan Lopušina iz Inicijative mladih je na kraju ove sesije je govorio o tome kako Demokratske omladinska mreža (DOM) danas izgleda i koji su planovi za unapređenje ovog portala.
Učesnici su zatim u manjim radnim grupama diskutovali o tome kako poboljšati portal Demokratske omladinske mreže. Radna grupa “Omladinske mreže” razmatrala je nedostatke i izazove u radu postojećih međunarodnih, regionalnih i nacionalnih omladinskih mreža. Naglašeno je da je potrebno je imati dobrog lidera koji će upravljati radom mreže, prikupljati i prosleđivati informacije. Preporuka je da DO M upućuje regionalne mreže prema globalnim mrežama i da podstiče razmenu informacija i znanja na globalnom nivou.
Zaključak radne grupe “Alati za umrežavanje” je da je potrebno kontaktirati globalne i mreže u regionu da se uključe u rad sajta. Preporučeno je da se napravi profili na socijalnim mrežama na internetu i da se DOM promoviše putem ovih kanala (Fejsbuk, Tviter, Majspejs, itd). Učesnici ove radne grupe će naknadno dostaviti liste mreža koje su aktivne u regionima iz kojih oni dolaze.
Radna grupa “Nove tehnologije” razmatrala je upotrebu novih tehnologija za javno zagovaranje i umrežavanje. Preporuke ove radne grupe su da je potreno raditi na promociji DOM portala kako bi on moga da ispuni svoju funkciju u domenu javnog zagovaranja i umrežavanja. U promociju ovog portala je potrebno uključiti kolege iz nevladinog sektora, političkih partija i novinare.
Tokom završne sesije samita, “Akcioni plan Demokratske omladinske mreže”, moderatori su predstavli teme o kojima se diskutovalo tokom radnih grupa, kao i formulisane preporuke. Dogovoreno je da Inicijativa pripremi akcioni plan kojim će biti definisan redosled koraka za unapređenje Demokratske omladinske mreže, na osnovu preporuka koje su definisale radne grupe. Svi učesnici samita su pozvani da se uključe u razvoj ovog portala.
Mreža Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu poslala je 10. decembra 2009. godine, na Međunarodni dan ljudskih prava, Beogradsku deklaraciju svim institucijama država Zapadnog Balkana i Evropske unije. Beogradsku deklaraciju jednoglasno je usvojilo 300 mladih sa prostora Zapadnog Balkana, učesnika Beogradskog samita, održanog od 4. do 6. decembra. U deklaraciji se zahteva od vlada u regionu da primene sve mehanizme tranzicione pravde, da implementiraju donete zakone i omoguće aktivnije učešće mladih u javnom životu.
Add comment