Povratak…

Skoro se malo vodila polemika oko zasluga za povratak u Kozarac, ne bih sudio o tome više mi je želja da podsjetim i sebe i vas na te dane povratka, kada smo bili složniji i jedinstveniji…

Sigurno Osnovna škola Kozarac nije to bila od samoga početka našega povratka i nije se tako lako došlo do škole, i najviše su tu borbi iznijeli njeni tadašnji a i sadašnji učenici i njihovi roditelji…

Čišćenje Kozarca nije bilo ništa teško i tada smo mogli zajedno da radimo ka jednom cilju- povratku!

Danas smo se vratili, povratak je iznenadio i nas same a kamo li druge, dunajluk nas je stisnuo pa smo se na kraju svako o sebi zabavio, a zaboravili smo da nam je lakše išlo kada smo to zajednički radili, i kada smo se zajednički borili za Kozarac…

Niko nije sam zaslužan za naš povratak, svako od nas nosi dio zasluga u tom mozaiku požrtvovanosti za rodnu grudu, za kućni prag…

Želja mi je da nas ove slike barem na tren podsjete na početke našeg povratka i na vrijeme kada smo bili pojedinačno slabi ali složni i zbog toga  previše jaki…