Restitucija

Nedavno je jedan poznati sarajevski glumac kazao kako čeka zakon o restituciji da mu vrate djedovinu koja se prostirala u nekoliko regija u BiH. Komentarišući koliko je njegovoj porodici oduzeto zemlje dao je duhovitu opasku: “Oni nikako Dejtonski sporazum bez mene nisu mogli potpisati! Čim mi vrate zemlju, razmisliću o novim entitetskim granicama.”

Koliko će još nemoćni pojedinac pred državnim aparatom imati snage za duhovite opaske dok jedva raspolaže i vlastitim životom, a ne imovinom, mogli bi elaborirati vlasnici stare devizne štednje i nacionalizovane imovine. Sociolozi i političari očito ne vide ništa interesantno u ovom društvenom fenomenu.

Famozni Nacrt zakona o restituciji, koji se u Bosni i Hercegovini čeka još od početka devedesetih godina prošlog vijeka, mogao bi svjetlo dana ugledati u junu ove godine. Međutim, nacrt, prijedlog i sam zakon o restituciji ništa neće značiti ukoliko se oduzeta imovina do tada raskrčmi, za šta postoje velike šanse.

Priču o povratu nacionalizovane i konfiskovane imovine počele su upravo nacionalne stranke kada su se pojavile na političkoj sceni u BiH. Tada su im puna usta bila restitucije i nepravedno oduzete imovine u komunističkom režimu.

Vlasnici nacionalizovanih stanova, zemljišta i fabrika pomislili su da će konačno doći na svoje, ali izgleda da upravo oni koji su im mnogo obećavali po običaju nisu ispunili ništa od toga. Gotovo deceniju u BiH se spekulisalo da li će zakon o restituciji obuhvatiti imovinu oduzetu od 1918. godine ili će to biti od 1941. godine, da bi konačno posljednja Komisija za restituciju pri Savjetu ministara BiH odlučila da to bude 1. janura 1945. godine.

Dakle, sve što su partizani oduzeli, nacionalisti će vratiti. Dolaskom na vlast nacionalisti su odmah vratili točak vremena, pa je uz krvoproliće počela nova otimačina privatne svojine.

U miru su potom nicala naselja za izbjeglice na privatnim njivama odbjeglih Bošnjaka, Srba ili Hrvata u zavisnosti u kojem se entitetu ili kantonu gradi za najbrojnije biračko tijelo. U pomoć vlasnicima privatne imovine pritekao je visoki predstavnik sa Zakonom o građevinskom zemljištu.

No, da postoje rupe i u zakonu visokog predstavnika potvrdiće mnogobrojni sudski sporovi pojedinaca protiv opština koje su raspolagale svim i svačim na svojim teritorijama. Parlamenti su otimačinu podržavali zakonima o otkupu stanova i poslovnih prostora, a samo je zalaganje OHR-a spasilo u ratu otete stanove i kuće.

Nakon svih ovih otimačina restitucija je bila kap u moru i nikakvo čudo nije što je BiH jedina zemlja u regionu koja ovaj zakon nije donijela ni provela.

U slučaju da se provede naturalna restitucija, kako to predviđa Komisija Savjeta ministara, mnogi bi funkcioneri i biznismeni ostali bez luksuznih stanova u centru Sarajeva i drugih gradova.

Vjerska imovina odavno je u posjedu nekih drugih i čudno je da vjerski poglavari nisu ozbiljnije potegli ovo pitanje, iako su poluotvoreno podržavali rad nacionalnih stranaka.

Da je i najnoviji nacrt zakona o restituciji BiH osuđen na propast govori činjenica da treba biti usvojen u izbornoj godini.

Slijede obećanja.