Gledaj Ukrajinu, vidiš Bosnu

Piše: Čarls Reknagel, priredio Slobodan Kostić

Da li ruski predsednik Vladimir Putin gledajući prema Ukrajini – vidi Bosnu i Hercegovinu?

U ovoj balkanskoj državi koja ima tripartitno predsedništvo koje odslikava etničku strukturu zemlje, vlada mir već skoro skoro dve decenije, koliko je prošlo od Dejtonskog sporazuma kojim je 1995. godine okončan trogodišnji rat. S druge strane, opšte je rasprostranjeno uverenje, da je ova država u stalnoj krizi, jer nema političke stranke koja je u stanju da se izdigne iznad svojih etničkih predznaka. I dok susedne države idu prema članstvu Evropskoj uniji, NATO-u i drugim zapadnim institucijama, Bosna je i dalje talac svog federalnog ustrojstva.

Upravo takav ishod, prema ruskim analitičarima koji dobro poznaju politiku Kremlja, posebno je privlačan Moskvi u trenutku dok se prelama sudbina Ukrajine.

„Za Rusiju bi idealni scenario bio upravo bosanski model, o tome se razgovaralo u više navrata“, otkriva urednik moskovskog časopisa „Rusija u svetskoj politici“ Fjodor Lukjanov.

„Istok bi trebalo da dobije najširu autonomiju sa sopstvenim institucijama koje bi upravljale tim delom, ali formalno ostale deo političkog i pravnog sistema Ukrajine“.

Moskva nije nikada javno predlagala da Ukrajina postane labava federacija istočnih regiona gde se govori i ruski, i zapadnih delova u kojima ubedljivo dominira ukrajinski jezik, kao što Bosna ima srpski (Republiku Srpsku) i bošnjačko-hrvatski enitet (Federaciju BiH). Ipak, bosanski model očigledno predstavlja alternativu u odnosu na druga dva rešenja koja su za Rusiju neprihvatljiva.

Prvo je, pre svega, vizija ukrajinskog predsednika Petra Porošenka o prenošenju dela ovlašćenja centralne ukrajinske vlade na regione – za šta Moskva smatra da ne bi bilo dovoljno da okonča krizu.

Drugo je podela Ukrajine, za šta Kremlj ponavlja da nije rešenje koje je prihvatljivo.

Ali, moguće je da ima i jedan krajnje ozbiljniji razlog zašto je bosanski model primaljiv za Moskvu, a koji se pre svega odnosi na to koliko se on uklapa u strateške interese Rusije.

Lukjanov objašnjava da je važno da istočni regioni koje kontrolišu separatisti ostanu deo Ukrajine zašto je „cilj Rusije da nađe neki način način da spreče, u slučaju vanrednih okolnosti ili nužde, na primer, ukrajinske namere da pristupi NATO-u, što Rusija, pogrešno ili ispravno, doživljava kao životnu pretnju“.

Ukoliko Ukrajina bude sledila slučaj Bosne, istočni delovi koji su pod kontrolom separatista verovatno će imati bliskije odnose sa Moskvom nego sa Kijevom.

„Teorijski, teritorijalni integritet države biće sačuvan, ali status istočne Ukrajine biće nalik položaju Republike Srpske u Bosni, tako da će on biti u čvršće vezan za Rusiju nego ostatak Ukrajine,“ primećuje bugarski politikolog Ivan Krasetov.

To bi moglo da znači – jedinstvena, ali podeljena Ukrajina koja neće moći da donese nijednu odluku o spoljnoj ili ekonomskoj politici bez prećutne salgasnosti Moskve.

S druge strane, ukrajinski analitičari smatraju da Kijev mora da bude svestan šta zapravo znači rusko zagovaranje bosanskog scenarija i koje to opasnosti nosi sa sobom.

„Poruke koje dobijamo pokazuju da predstavnici separatista počinju da odustaju od insistiranja na nezavisnosti u zamenu za pretvaranje Ukrajine u ‘Bosnu broj 2’,“ primećuje direktor Instituta za evro-atlanske studije Oleksandr Suško.

Stoga ubeđivanje Moskve da odustane od zamisli o restruktuiranju ukrajinske države, liči na nemoguću misiju.

Nezavisni politički analitičar iz Kijeva Ivan Lozovi kaže da u situaciji kada Rusija šalje poslednjih meseci vojnike i tenkove na istok Ukrajine, vlada u Kijevu gubi nadu u mogućnost pregovora o rešenjima za krizu.

„Problem je prevenstveno u tome da li Ukrajina gubi svoj suverenitet davanjem većih ovlašćenja istoku Ukrajine ili ne?“ pita se Lozovi. „Sasvim je jasno da jačanje autonomije i davanje dodatnih ovlašćenja – mogu da koriste svi regioni u Ukrajini“. Međutim, sasvim je izvesno, upozorava on, da Putin i njegovi lokalni „dvojnici“ traže – mnogo više.

(RSE)