Kao branite nas od Sarajeva, a sebi trpate eure”¦

Jedinstvo u odbrani Republike Srpske, oko toga se sve partije kod nas okupljaju. A od čega je to brane domaći političari i koja im je nagrada za to? Kažu, brane od Sarajeva. Dobro. Kad odem u Sarajevo pa vidim te naše napadače, ono svijet k`o i ovdje kod nas. Galami ponekad na Republiku Srpsku, k`o što i mi galamimo na Sarajevo. Ali, sve manje. A sve više ni ja ovdje ni on tamo nemamo volje da to radimo.

Šta ćeš više galamiti oko toga. Vidim ga, ili nema pos`o ili ima neki k`o da ga nema, taman kao i ja. Šta vidjeti u očima čovjeka koji ne može dijete poslati na tri dana ekskurzije? Nema tu dalje, čovjeku siromaštvo najefikasnije ubija dostojanstvo. Jadni, bijedni i uniženi, i on i ja.

Takvi kakvi jesmo nismo mi prijetnja jedan drugom. Ni potencijalna. Prijetnja smo sami sebi. Bože me sačuvaj, ljudi svaki dan u očajanju dižu ruke na sebe. Ne može se to više trpiti, nemaš nijednog ugla da se u njega sakriješ i drhtiš k`o pašče. Vlast je sve uzela i uperila u tebe lampu, te si bijedan samom sebi i stidiš se samog sebe.

Dakle, naši političari su nas dotle odbranili. Što ne kažu šta to tačno brane? Najveću nezaposlenost u Evropi? Najniži standard? Najveću apatiju kod mladih? Najveću administraciju? Najmanje penzije? Šta branite bolan ljudi? Koja platforma, šta? Od koga? Od onog drugog jadnika tamo? Nemojte od njega, gre`ota je. Njemu ako ne možete pomoći nemojte lajati na njega, ima on svoje političare da ga vrijeđaju.

Od rata naovamo sve je gore običnom čovjeku. Ja ne znam kakav Ajnštajn moraš biti da to shvatiš. Šta poslije toga ima da se pametuje? Uništili ste nas vi, niko drugi. Vi, naše bitange političari. Prestanite da nas branite, gotovi smo. Prestanite da nas branite, umilostite se, dajte nam makar simboličnu šansu.
I svi ste ista bagra, ne zna se koji je gori. Samo vas pare interesuju, pare i fotelje. Skloniš jednog krkana, dođe drugi. Od kojeg ste to zlog oca i gore matere, ko vas pravi takve?

Ja kako vidim, imamo dva jedinstva Republike Srpske i dvije platforme. Jedna je ta vaša, i za nju svako od vas inkasira mjesečno par hiljada evra. Druga je ovog običnog svijeta. Vidimo se kad idemo u banku da plaćamo račune, vidiš nam na čelu platformu, njen sadržaj, suštinu i muku kao najbolji paraf koji je opisuje. Jedinstveni smo u muci da jedinstveniji ne možemo biti. Jedinstveni u paklu koji nam vi napraviste. Paklu iz kojeg više i ne možemo naslutiti izlaz, kad se pogledamo vidiš nam na licu da niko ne zna kako uopšte može nešto da se promjeni u ovoj šugavoj državi, kako išta pozitivno može da se desi.

Aman, ljudi, ne može se više ovako.

(Doznajemo.com/Dejan Vuković-blog)