Å ta bi ti htio?! I posao, i da ti plate?

Čovječe, niko ti nije kriv što si bez posla, ni država, ni parlament, ni ministar, ni narodni poslanik, ni predsjednik Republike Srpske, niti tročlano predsjedništvo Bosne i Hercegovine.

 
Digni dupe i nađi nešto za šljakanje! Radi bilo šta, bilo gdje. Mješaj, ribaj, drljaj, krljaj, cjepaj, pecaj! Važno je da se radi, nebitno što banke nećeš dobiti za odrađeno. Koji će ti klinac lova, ionako ćeš je potrošiti na gluposti: hljeb, mlijeko, vodu, struju…

Nemoj da cmizdriš i kriviš državu kako te godinama drži besposlenoga, jado jadni. Imaš li trunke ljudskosti, što se ono kaže čojstva. To što na birou rada besposličara, kao što si ti, na hiljade ima nije kriv ni Milorad Dodik, ni Izetbegović, ni Lijanovići i Radončići, ni Ivanići, ni Čavići, ni Čovići. Ni prošli Džombić, ni sadašnja Cvijanovićka, nit budući Radojičić. Da bezobrazluk bude veći, čak i kada ti se da posao žališ se što te niko ne plaća. Radiš pola godine i odmah bi platu htio, najamni neradniče! Popričekaj, bracane malo. Zasuči rukave i suzdrži se godinu dana, dvije, pa ako treba i tri godine, puno li je! Kad gazda bude video da si vrijedan radnik dobićeš platu, jebala te plata – samo ti je do novaca stalo!

A šta bi ti htio!?  I da imaš posao, i da ti za njega plate. Pa gdje to ima?! Toga nema ni u Albaniji, a o Tanzaniji da ne govorimo. Zar misliš da si jedini u državi koji je zaheftan u prostoru i vremenu za ništavno NIŠTA, osuđen na blejanje u zid i izigravanje mutavog pajsera. Zar misliš da si jedini koji ove godine nije otišao na more ili na planinu? Misliš da samo ti nemaš vikendicu na Jahorini ili u Meljinama. Pas ti mater, ti bi htio i da si građanin BiH, stanovnik Mostara, Banjaluke, Prnjavora, Jablanice, Visokog, i da živiš kao Švajcarac. Vidi molim te.

I na kraju ćeš da se žališ na Milorada Dodika, kao da je on kriv što ti nemaš 3 miliona maraka da započneš posao farmera. Šta bi ti? Da ti neko pokloni pare kako bi uzgajao piliće i svinje?! Ti bi da prodaješ nojeva jaja i da se bogatiš na račun države. Vidi molim te. Da ne bi i činčile da uzgajaš. Malo bi da se omrsiš, gazda bi da postaneš.

Krivi su ti Radovan i Alija što od svoje trinaeste živiš  u krizi i neimaštini, ma nemoj. A gdje bi mi danas bili bez svoje majčice Republike Srpske i neotuđive, nedjeljive i nezavisne Bosne da nam njih dvojice nije bilo. Ti si antidržavni elemenat, politički laik i antidemokrata.

Huljo! Da postoji Goli otok odmah bi te u njega trebalo strpati i nepuštati narednih dvadeset godina. Šta bi ti? Da nam država profunkcioniše kao Norveška i Danska, pa da se možeš kurčiti kako voziš Pežoa 607 ili  Mercedeca C klase sa sve klimom i vrhunsko Hi-Fi opremom. Malo bi da budeš dingospo?! Vidi molim te!

Ti bi da radiš, a da ti se plati! Ti bi socijalno i penziono. Besplatno školovanje za djecu. Ti bi da društvo bude savršeno. Moralno. Bez korupcije. Da diplomiraš bez da profesoru u džep stotku turiš! Da zdravstveni radnici rade svoj posao po Hipokratovoj zakletvi. Po stare dane penziju bi da primaš, da djetetu imaš za sladoled i knjige, da se gotiviš ko paša, da osam sati radiš a 16 ležiš i mijenjaš kanale na svom LCD televizoru.

Zar bi da cijeli život o tebi brine država?! Punoljetan si, brate, vodi računa o sebi! Ako si završio fakultet budi srećan da si bar nešto završio. Šta da nisi završio ništa? Jedan si od srećnika koji nisu na ulici nakon srednje škole, već si na jaslama države živio najmanje četiri godine. A možda i duže, u slučaju da si studirao medicinu. Pa doktore, pričekaj malo. Juče si diplomu u ruke dobio, a već bi danas u ordinaciju. Ne ide to baš tako, prika. Punio si se znanjem misleći da je ono moć. Eh, druže, malo si se zatrčao.

Ti bi, izgleda, odmah poslije završenog faksa da kreneš na posao – da od države dobiješ za pripavnički staž. A hvala joj nikada reći nećeš. Ti bi da radiš u struci, utopisto! Marksisto! Komunisto! Ma šta god da jesi demokrata nisi; ljudsko si smeće i otpadnik naroda kojem ne pripadaš. Ništa ti nije sveto. Preko pogače bi hljeba. Nemaš osjećaj za nacionalni interes, samo gledaš na sopstveni stomak i egzistenciju. Disidentu!

Ali jarane moj, ako već i želiš sve što žele mladi, onda se nisi obratio na pravu odresu. Tu ti Milorad, Bakir, Zlaja i ostala ekipa ne mogu pomoći. Nego lijepo spremi svoje kofere, pa se opali nogom u guzicu i potraži neki azil na sjeveru, jugu, zapadu – ma idi gdje god hoćeš samo da te naše patriotske oči ne gledaju. Ne kvari sreću braniocima i braniteljima naše otadžbine Republike Srpske i domovine Bosne i Hercegovine. Nego fino posudi pare, kupi kartu pa opali do danske kraljice, švedskoga kralja, britanskoga princa ili njemačke kancelarke, neka se oni pozabave sa tobom i tebi sličnima.

I moli boga da se sažale, te ti daju nekakvu kućicu i poslić, mada nisi zaslužio ni jedno ni drugo, lijenčino neotesana, izdajniče naroda svoga. Idi, bježi, gubi se – valjda ćeš i ti jednoga dana shvatiti da se ne živi od sopstvenoga rada, već od brige i ljubavi prema otadžbini!

(Ernest Bučinski; 6yka)