”Podguzne muhe” u borbi za ljudska prava

Piše: Paulina Janusz

Ako nam je suditi po novoj skupštinskoj većini koju je oko sebe okupio Demokratski narodni savez (DNS), stranka dugogodišnjeg gradonačelnika Prijedora Marka Pavića, rat je definitivno gotov, a njegove posledice uspešno sanirane. Jer, najčuvenijeg eresovskog DB-ovca su u ovom mandatu složno odlučile da podrže sve bošnjačke (iliti probosanske, kako same sebe vole da zovu) stranke, a da mu pri tom nisu postavile neke posebne uslove, praveći tako od njega jedinog i svemoćnog lokalnog vladara. Kako ta „srpska multietničnost” na Pavićev način izgleda nekoliko meseci nakon izbora pokušala sam saznati od lidera tri skupštinske stranke s bošnjačkim predzankom: SDA, SDP i SBiH

NEMORALNA PONUDA: Čelnik Stranke za BiH Muharem Murselović, kako sam priznaje, poznaje Marka Pavića već 50 godina. Tvrdi da je to dovoljan razlog da prvi put u svojoj političkoj karjeri uđe u kontroverznu koaliciju.

„To je nam predložio sam gradonačelnik, da budem iskren“, kaže mi, obilato koristeći izraz koji treba da me uveri u njegovu iskrenost. „Ja njega dobro znam, mi smo generacija iz škole, iz gimnazije. Mi smo se uvijek sukobljavali. On je predložio tu ideju, pošto je za njega dosta Bošnjaka glasalo, a on iz svojih političkih razloga nije htio da ide na koaliciju sa SNSD-om, pošto je on priljepak SNSD-u u entitetskoj skupštini. On je htio da bude neprikosnoveni gospodar na svom prostoru.“

Pavićland – kako Prijedor opisuje Murselović, jer prema njegovim riječima,opština Prijedor ne predstavlja ništa drugo – je zauzvrat Bošnjacima dodelilo neke „mrvice“, ali lider Stranke za BiH smatra da je to trenutni maksimum. „Nikad nam nije dao više nego što nam je sad dao“, kaže pa nabraja: „Rekao je da će zaposliti pet, šest ljudi, da će nam dati sredstva za civilne žrtve rata, nevladine organizacije, da će Merhamet pomoći i tako dalje. Mi smo vidjeli da ne možemo ovdje ništa napraviti sami. I do sada je on sve to ispoštovao.“

Murselović tvrdi doduše da je gradonačelnik još prošle godine obećao da će rešiti problem grba Prijedora s prenaglašenim srpskim elementom, čiju je promenu naložio Ustavni sud RS. To se, međutim, nije dogodio, no to lokalnog šefa SBiH nije pokolebalo u njegovoj veri u iskrenost šefa koalicije: „On je po pririodi policajac, sa njim se može svašta dogovoriti i on će to ispoštovati.“

Privilegija da upoznam junaka ove priče, nakon glatke odbijenice dobijene od gradske službe za odnose s javnošću, meni nije bila data, ali, i šefica prijedorskog SDA, Zinaida Hošič, potvrđuje da „ako neko poznaje gradonačelnika Pavića zna da je on čovjek koj drži do dogovora“.

„On je mene zvao i rekao da želi SDA u skupštinskoj većini“, govori mi Hošićeva o postizbornim kontaktima sa Pavićem. „Rekao mi je da ovaj put želi da okupi sve probosanske stranke. Mi nismo podržali nijednog kandidata za gradonačelnika, ali odlučili smo da napravimo jedan partnerski sporazum.“ Dosad partnerstvo nije još poprimio pisani oblik, ali kako kaže danas stručna saradnica a uskoro šefica opštinskog Odjelenja za privredu i poljoprivredu, „taj dogovor se poštuje“.

Liderka SDA smatra da bošnjačke stranke nemaju neke političke snage te da „ne treba biti megaloman“, ali u dogovaranju nekih ključnih pitanja nije bilo trulih kompromisa.

„Što se tiče naprimjer pozicije predsjednika skupštine, Azra Pašalić je taj posao radila osam godina i mi nismo bili zadovoljni“, kaže mi, „ i zato smo podržali godpodina Jakupovića (Sead Jakupović, odbornik SDP, koji je nasledio Azru Pašalić u fotelji predsednika skupštine) i dogovorili se za načelnička mjesta. Ja sam tražila odjeljenje za privredu i poljopriivredu, a SBiH je dobila odjeljenje za opštu upravu.“

Izražavam sumnju da možda je nedostatak političke težine pomalo posledica predizborne odluke o nekandidiranju nijednog Bošnjaka na mesto gradonačelnika. „Dobiti načelnika a nemati skupštinske većine to je kratkotrajno“, objašnjava čelnica SDA. „Ali ono što jeste problem u Republici Srpskoj su kadrovi. Nama fali kadrova, visokoobrazovanih ljudi, koji imaju želju da se bave politikom. Motiv je bio taj da li sad potrošiti čovjeka na toj listi za gradonačelnika, koji sad nema šanse.“

S Zinaidom Hošić slaže se Muharem Murselović. „Mi nemamo teoretske šanse da pobedimo na tim izborima“, tvrdi on. „Kapacitet probosanskih stranaka je do 7.000 glasova. I kad smo na ovim izborima razgovarali niko nije htio da se žrtvuje, jer to je žrtva, da ide tamo u predizbornu kampanju, a na kraju od toga nema ništa.“

“Možda je to bio ustupak konkretno načelniku Marku Paviću, on je to tako procenio, da mi nismo htjeli dati kandidata pa je za njega glasao nekih 1.500 do 2.000 Bošnjaka“, spekulira Murselović.

Da li su dakle bošnjačke stranke samo podržale „bošnjačkog“ gradonačelnika? „Pa realno, on može smatrati da je bio kandidat za kojeg su glasali Bošanjaci“, odgovara Murselović.

ISKUSNI “IZDAJNICI“: Brojanje glasova nakon prošlogodišnjih lokalnih izbora, kao posledica pritužbe lidera Srpske radikalne stranke, Miodraga Deretića, trajalo je izuzetno dugo: do 28. novembra prošle godine. To je dalo Muharemu Murseloviću priliku da u studiju Televizije Prijedor glasno kritikuje dugogodišnje saveznike Marka Pavića iz Socijaldemokratske partije nazivajući ih „izdajnicima bošnjačkog naroda“. Isto mišljenje ponovio je u razgovoru sa mnom, pa je tu stranku okarakterisao kao „kvislinšku organizaciju“. Još oštrije je SDP osudio tokom kampanje tadašnji kandidat i današnji odbornik ispred SDA, Nedžad Bešić, na skupu u Kamici, nazivajući ih „podguznim muhama Marka Pavića“.

Sead Jakupović, predsednik Skupštine opštine Prijedor, predstavnik „muha“, ne obazire se na to vređanje i pripisuje ga groznici predizborne kampanje. „Na kraju su i oni shvatili koliko je bitan kompromis“, komentira.

SDP je najmlađa bošnjačka stranka u Prijedoru i istovremeno najiskusiniji partner Pavićevog DNS-a. Zaštitno lice ove stranke je tokom niza godina bila kontroverzna Azra Pašalić, ponosna vlasnica Medalje zasluga za narod RS (dekorisane živopisnim četničkim sloganom „za krst časni i slobodu zlatnu“), miljenica načelnika i trn u oku ostalih probosanskih stranka, čiji lideri priznaju da je odlazak Pašalićeve bio za njih glavni uslov za formiranje nove koalicije.

Jakupović o svojoj prethodnici ne razgovara. „Sve što je bilo prije mene, stavljam u rep, to me ne interesuje, neću da se okrećem nazad, hoću da idem naprijed“, kaže i prelazi na izlaganje o svojoj omiljenoj temi: projektima.

„S obzirom da sam ja čovjek pragmatičar, s obzirom da sa sam ja čovjek od akcije, ja sam na terenu preopoznao određene probleme i onda sam radio na pripremi nekih projekata da bi se objezbedili što bolji uslovi po pitanju održivog povratka, bilo da se radi o projektima infrastrukture, nabavka i tako dalje“, kratko mi predstavlja svoj program rada. Kako bi ga valjda učinio verodostojnim, entuzijastično mi maše pred očima nekim dokumentima.

Predsednik skupštine smatra da su projekti ključ svega, a opštinske pare nadohvat su ruke („Samo treba da se ljudi prijave za ove projekte.“), a čak i ako ponestane prijedorskog novca tu je preduzetnički duh i podrška stranke. „Ja sam razgovarao sa Hamdijom Lipovačom, mi smo ista stranka, i evo sad je u budžetu Unsko-sanskog kantona stavka ‘Podrška povratnicima u regiju Prijedor’ 100.000 maraka“, hvali se Jakupović.

Ipak, pod gomilom papira gube se neki bitni odgovori i tako upitan grb ispod kojeg redovno sedi vodeći skupštinske rasprave, kadar SDP-a odgovara: „Možemo o tome razgovarati poslije tri mjeseca.“

Izgleda, da odluka Ustavnog Suda od 25. novembra 2011. nije još dočekala odgovarajući „projekt“.

CIVILNE ŽRTVE LJUDSKIH PRAVA: „Ja sam vam rekao da Marko nije demokrata“, nikakavih iluzija o Pavićevoj prirodi nema Muharem Murselović. „On je prije svega puno bio uključen u dešavanja u Prijedoru za vrijeme rata. On je radio u bezbjednosti i radio je u pošti. Kad god je trebao neki zločin se napraviti telefoni su bili isključeni, to je poznata stvar. I normalno da on to brani sve što se desilo za vrijeme rata. Želi da prikrije to svoje, ali da vam kažem: 99 posto Srba je uključeno u zločine ovdje u Prijedoru. ‘Ajde, vi sad odlučite koji su to bolji, a koji malo lošiji. Dakle, on nije demokrata, on je takav.“

Takav kakav je, Marko Pavić obeležio je prošlu godinu serijom, u najmanju ruku, kontroverznih poteza. Od alergične reakcije na reč genocid u nazivu manifestacije planirane na dan početka rata u Prijedoru, preko komantara o „neukusnosti“ određenih performansa, sve do decembarske zabrane šetnje na Dan ljudskih prava.

„Taj skup je zabranio MUP“, komantira tu poslednju odluku Zinaida Hošić. „Da li gradonačelnik može imati ili nemati uticaja, ne znam stvarno. Mi tad još nismo bili u koalicji.“

„Ovo što je on zabranjivao on nije zabranjivao“, šefici SDA podršku pruža lider SBiH rečenicom koja je lišena svakog smisla. „On je rekao: protesti ovdje na trgu. Neki pokušavaju da stvore veće sukobe. Sukobi postoje, latentni, to je poznato, ali ne treba ih preuveličavati. Njima su dozvolili da protestuju ovdje pred Patrijom: oni nisu htjeli, oni su rekli da hoće šetnju, neki su i šetali.“

„Što se tiče prošle godine, ona je bila u znaku te neke napetosti“, u tim Pavićevih branioca učlanjuje se i Sead Jakupović. „Vjerovatno i policija zboga nekakvih svojih saznanja bila napeta. Šta je bitno u čitavoj ovoj priči: mi moramo raditi na tome da ne dođe do nekevog incidenta ili ne daj Bože do nekakvih žrtava.“

Na moju primedbu da ova zabrana značajno odudara od prošlonedeljne izjave gradonačelnika o tome da „u Prijedoru sloboda govora i sloboda okupljanja se podrazumijevaju“, predsednik skupštine prvo poriče da je u opštini uopšte bilo nekih zabrana, pa kao primjer citira manifestaciju od pre mesec dana: „Evo, tu je došla neka ekipa u subotu, sa transparentima: ‘Lopov je lopov, provjereno’. I eto, niko nije ništa rekao. Nije niko reagovao, prema tome eto mogao je to uraditi. Iako ja mislim da nije to u redu, kao čovjek. Čitavo vrijeme mi moramo raditi na suživotu i kompromisu.“

Primjer pozitivnog delovanja Jakupović brzo pronalazi na svom radnom stolu. S ponosom mi pokazuje budžetsku stavku o „Finansiranju udruženja koje se bave civilnim žrtvama rata“ u iznosu od 30.000 maraka. Ova stavka se, naglašava, prvi put nalazi u finansijskom planu opštine. Zašto SDP nije ranije uradio ništa po tom pitanju, zanima me.

„Ja ne znam šta je bilo prije ovde skupštine“, predsednik se opet „okreće budućnosti“, uprkos tome da je u prijašnjoj skupštini bio odbornik. „Ja sam cijelo vrijeme radio da stvorim takvu klimu da se to podrži. Znači što moramo raditi – mi moramo stvarati klimu ovdje u Prijedoru, gdje će normalni biti svi ovi zahtjevi.“

„Moraš tu da budeš jako suptilan, da ideš malim koracima“, u sličnom duhu zaključuje Hošićeva.

Gde je prijedorske Bošnjake dovela suptinost i mali koraci 18 godina nakon završetka rata i 15 nakon početka povratka u opštinu? Na mesto koje zaslužuju, smatra najverovatnije Marko Pavić.

(e-novine)