Džuma…

“O vjernici, kada se u petak na molitvu pozovete, kupoprodaju ostavite i pođite da molitvu obavite; to vam je bolje, neka znate! A kad se molitva obavi, onda se po zemlji raziđite i Allahovu blagodat tražite i Allaha mnogo spominjite, da biste postigli što želite” (El-Džumu'a 9. i 10.)

“Nun. Tako Mi pera i onoga što oni pišu, ti nisi, milošću Gospodara svoga, neuračunljiv; ti ćeš sigurno nagradu neprekidnu dobiti, jer ti si, zaista najljepšeg morala.”  ( El-Kalem 1.-4.)

Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, se braćo i sestre ni po čemu nije razlikovao od svojih ashaba (drugova); jeo je i pio ono što su oni jeli i pili, živio je u istim uslovma u kojima su i oni živjeli, oblačio je odjeću kao što je i oni oblače, sa njima je zajedno podnosio: težinu putovanja u džihad, sa njima se borio, sa njima je gradio džamiju, naizmjenično kao i oni jahao jahaće životinje i pješačio, kopao je sa njima zajedno Hendek i td. Njegov odnos prema ashabima bio je bratski i ispunjen istinskom ljubavlju, zabranjivao im je da mu ukazuju bilo kakvu počast i govorio im je da je on jedan od njih.

Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:   „Ne veličajte me kao što Kršćani veličaju Isaa, sina Merjemina, jer ja sam Allahov rob, već recite: „Allahov rob i Njegov Poslanik!“

Ovim riječima Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranjuje pripadnicima ummeta da ga uzdižu na položaj i mjesto koje bi ih moglo odvesti na stranputicu i obožavanje njega kao čovjeka, umjesto Jednog i Jedinog Allaha, kao što su sljedbenici Isaa, alejhis-selam, zalutali i počeli obožavati svoga Poslanika umjesto Allaha, subhanehu ve te'ala, Stvoritelja i Gospodara svega.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranjuje ashabima da pred njim ustaju na noge, kada im je dolazio u društvo, o čemu svjedoči predaja koju bilježi Enes ibn Malik, radijallahu anhu: ”Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio je najdraža osoba svojim ashabima, a kada bi ga vidjeli da im dolazi, niko nije ustajao pred njim, jer su znali da on to ne voli.”
U drugoj predaji Enes ibn Malik, radijallahu anhu, kaže: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je obilazio bolesne, predvodio dženaze, jahao na magarcu i odazivao se pozivu siromaha. Na dan obračuna sa plemenom Benu Kurejza jahao je na magarcu zauzdanim užetom i osedlanim pokrivačem od palminih vlakana.“

Enes ibn Malik, radijallahu anhu, kaže: “Prilikom obavljanja hadža Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jahao je devu na kojoj je bio trošni samar, a na sebi je imao vuneni ogrtač koji nije vrijedio ni četiri srebrenjaka. Učio je dovu: „Gospodaru moj, očisti moj hadž od licemjerja i oholosti.”

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se družio sa svojim ashabima i odazivao se na njihove pozive, a posebno na pozive siromašnih ashaba, koje bi hvalio i hrabrio. Od Enesa ibn Malika, radijallahu anhu, se bilježi: ”Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odazivao se pozivu ashaba na mubarek, gdje bi ga ugostili ječmenim hljebom i topljenim maslom. Njegov oklop bio je založen kod jednog Jevreja i sve do svoje smrti nije našao sredstava da ga otkupi.”

Jusuf ibn Abdullah ibn Selam, radijallahu anhu, pripovijeda da su ga kao novorođenče donijeli Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa mu je on dao ime Jusuf, stavio ga na krilo i pomilovao po glavi.

Upitana je Hafsa, radijallahu anha, majka mu'mina: „Od čega je bila postelja Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem?“ Reče: „Bila je od grube tkanine, koju bi presavili prije spavanja. Jedne noći mu rekoh: „Kada bi ovaj prostirač dva puta presavili, bilo bi ti udobnije?“ I tako učinismo. Kada se probudio upita me: „Šta ste mi sinoć prostrli?“ Reče: „Prosrtili smo ti tvoj prostirač, samo što smo ga dva puta presavili, da ti bude udobnije.“ Reče: „Prostrite mi postelju kao što ste je i ranije prostirali, jer me ova sinoć spriječila da klanjam noćni namaz!“

Upitana je Aiša, radijallahu anha: ”Šta je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, radio od kućnih poslova?“ Reče: ”Bio je čovjek poput ostalih ljudi, čistio je svoju odjeću, muzao ovcu i sam sebe usluživao.”

U svojoj ishrani je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, bio posebno skroman, što potvrđuju dvije naredne predaje:

Prenosi Enes, radijallahu anhu: „Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije zajedno ručao i večerao meso i hljeb, osim kada bi imao goste!“

Prenosi Aiša, radijallahu anha: „Nije se zasitila Muhammedova, sallallahu alejhi ve sellem, porodica dva dana zaredom ječimena hljeba, sve dok Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije preselio!“

Jednoga dana je kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ušao Omer ibn El-Hattab, radijallahu anhu, pa ga je našao na običnoj hasuri, a pod glavom je imao jastuk od grube tkanine, napunjen palminim lišćem. Na tijelu su mu bili tragovi hasure, pa se Omer, radijallahu anhu, rasplakao. Upita ga Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Što plačeš, Omere?“ Reče: „Allahov Poslaniče, Kisra i Kajsar su u onome u čemu su, a ti si Allahov Poslanik?“ Reče: ُ”Zar nisi zadovoljan da njima pripadne dunjaluk, a nama Ahiret?“ (Buharija)

Amr ibn El-As, radijallahu anhu, kazuje: “Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem, je razgovarao licem okrenut i prema najlošijim ljudima. Okretao bi mi se licem i sa mnom razgovarao sa poštovanjem, tako da sam pomislio da sam ja najbolji ashab. Upitah ga: „Allahov Poslaniče, ko je bolji, ja ili Omer?“ Reče: „Omer.“ Upitah: „Allahov Poslaniče, ko je bolji, ja ili Osman?“ Reče: „Osman.“ Kada mi je to rekao, poželio sam da ga nisam ni pitao.”

Enes ibn Malik, radijallahu anhu, je prošao pored skupine djece, pa ih je poselamio i dodao: “Ovako je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, imao običaj činiti.” (Buharija)

Braćo i sestre, budimo od onih koji slijede sunnet Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i koje krasi vrlina skromnosti, izvršavajmo sve naše obaveze, natječimo se u dobru i pripremajmo se za Dan polaganja računa, kada će se gledati samo dobra djela!

Molim Allaha, dželle še'nuhu, da nam pomogne da sačuvamo svjetlo islama, da nas učini od onih koji slijede sunnet Poslanikov, sallallahu alejhi ve sellem, da nas učini od istinskih zahida (skromnih ljudi), da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podnijeti, da našu djecu i potomke učini radostima naših očiju i srca, da nam bude milostiv na Sudnjem danu i u Džennetu nas počasti društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!

Amin!