Kozarac.ba

Pravda kuca na funkcionerska vrata

Dragan Čović prvi je izgubio živce i javno progovorio o mogućnosti svog hapšenja, odnosno procesuiranja pred Sudom BiH. Ako mu je vjerovati kad kaže da je za to saznao ovih dana od nekih od „najkompetentnijih“ osoba u zemlji, onda stvarno nešto može biti od priča koje sam i sam pomenuo u svom prethodnom komentaru (petak).

Čisto sumnjam da Čović mene ili neke druge novinare, koji su slično najavljivali, uvrštava među te „najkompetentnije“ osobe. Stoga – pažnja, nešto se stvarno dešava!

Možda nije u pitanju ćorak u kakav su se prethodnih nekoliko godina pretvarale slične najave protiv istih ili njima sličnih ljudi.

Krivične prijave, istrage i sudski procesi odjednom su postali tema koja sve druge baca u zasjenak. Dodik, Čović, Bičakčić, Branković… samo su najzvučnija imena koja su se našla u javnom opticaju. U igri je i gomila krupnih optužbi, uz njih i vrlo indikativnih dokumenata i argumenata koje su ponudili mediji i neke nevladine organizacije, a koji govore u prilog optužnicama protiv pomenutih visokotitulisanih osoba iz našeg javnog i političkog života.

Istražitelji i tužitelji o svemu mudro ćute i, izgleda, zdušno rade na onom što im u stvari i jeste posao – analiziraju, istražuju, dokumentuju, procjenjuju. Kao da ih je osokolila nedavna posjeta predstavnika diplomatskog kora rukovodstvu Suda BiH, predvođenog američkim ambasadorom Inglišom koji sinoć u emisiji “60 minuta“ nije skrivao da ta posjeta znači – podršku! Ne mora se ni reći čemu, ali čita se između redova: to je ohrabrenje za temeljit i beskompromisan pristup optužnicama protiv Milorada Dodika i njegove grupe, ali i protiv Čovića i Bičakčića.

Nešto se stvarno dešava, moram da ponovim. A to što se dešava u svim pomenutim slučajevima, i u Sudu BiH i u Kantonalnom sudu u Sarajevu, mora – za našu dobrobit – da se desi i temeljito i brzo. Za to je mnogo razloga, a ja ističem tri koja su, po meni, najvažnija, premda redosljed njihovog navođenja uopšte nije bitan.

Prvi razlog je potreba da se poimeničnim lociranjem kriminalaca u vrhu vlasti konačno počne skidati opšta (lopovska) hipoteka sa cijelog funkcionerskog sloja u zemlji. Zbog očigledne činjenice da nam je vlast korumpirana, skloni smo sve ljude koji joj pripadaju trpati u isti koš, čime ne činimo štetu samo onima koji se nisu zaprljali, a takvih sigurno ima, nego i unaprijed demorališemo čestite i sposobne ljude da sutra pretenduju na ulazak u rukovodeće strukture. To bi bilo pogubno po našu budućnost.

Drugi od tri navedena razloga za žurbu je opasnost da optužnice same po sebi, i prije suđenja, u javnosti figuriraju kao presude. To nam se već dešava, od nas novinara do javnosti, kojim su ponekad samo krivične prijave dovoljne da se o njihovom personalnom objektu donesu konačne i neopozive ocjene. Čovjek je, pa i onaj s najvišim funkcijama i najtežim inkriminacijama, nevin sve dok se ne dokaže suprotno. Naravno da je mnogo opravdanih razloga zbog kojih se to u našoj javnosti baš ne poštuje – jer smo svjedoci da se na neke ašićare lopovluke u istražnim organima i sudstvu žmiri na oba oka. No, opšte zdravlje društva, pa i pravni poredak mogu neizlječivo da obole ukoliko izuzeci prerastu u pravilo. A nismo daleko od toga da javnost i mediji preuzimaju presuđivačke funkcije iz ruku nadležnih pravosudnih organa i institucija.

I treće: mislim da je jako važan razlog za brze postupke protiv pomenutih visokotitulisanih ličnosti, na koje treba usmjeriti sve raspoložive istražne resurse, potreba da se osumničenjima suzi prostor da optužbe protiv sebe pokušaju inscenirati kao suđenja svojim narodima, pa i čitavim entitetima. Milorad Dodik je već pokazao da igra na tu kartu, a s puno razloga može se sumnjati da je, da bi sebe zaštitio, bezmalo sposoban i novi rat izazvati samo da bi izbjegao da pred sudom položi račune za basnoslovni novac koji je, prema indicijama nadležnih organa, pronevjerio tokom svoja dva premijerska mandata.

Sličnu nevolju, to jest bacanje prašine u oči svojim sunarodnicima, možemo očekivati i od Dragana Čovića, koji je svoj izlazak pred lice pravde već nazvao „montiranim procesom“, a koji je i ranije, kao nesumnjivi šampion u broju krivičnih prijava u BiH, ugroženo hrvatstvo redovno angažovao za svog glavnog „odvjetnika“.

Moguća nevolja ove vrste bila bi još veća da Branković i Bičakčić zaigraju na sličnu kartu, što zasad ne rade, ali ne znači da to neće učiniti, posebno zbog delikatnosti društvene fukcije koju Edhem Bičakčić trenutno vrši u Islamskoj zajednici BiH. Sumnjam, dakle, da ćemo biti svjedoci neke prekonoćne racije i lančanog hapšenja, koje pominje Dragan Čović, ali očekujem da se lopovluku konačno pokuša stati ukraj, da se po onoj narodnoj (Riba smrdi od glave!) neke teške optužbe preispitaju i procesuiraju temeljito, brzo i – pošteno!

Mislim da je to i interes inkriminisanih osoba: da se suoče sa kaznom, ako se optužbe dokažu, ili da sa sebe što prije skinu tešku ljagu, što je nada koja im se ne može oduzeti.

Piše: Vlastimir Mijović
(Sarajevo-x)

Socijalne mreze

Kozarac.ba se nalazi na raznim socijalnim mrezama, posjeti nasu facebook, twitter ili youtube stranicu.