Kozarac.ba

PUTOKAZ ŽRTVAMA

Država Bosna i Hercegovina sa svim svojim nivoima vlasti, institucijama, propisima i mehanizmima ima dovoljno kapaciteta da procesuira ratne zločine, pronađe nestale osobe, zbrine invalide rata i porodicama žrtava osigura statusna prava.

U četrnaestoj godini od rata možemo konstatovati da država BiH, sa svim svojim kapacitetima, nije i ne želi da se ozbiljno upusti u saniranje posljedica rata. A i zašto bi? Je li to uslov za ulazak u evropske integracije? Nije. Da li se tako dobivaju izbori? Ne dobivaju. Da li to iko iznutra traži od vlasti? Uglavnom ne traži.
Gdje je zapelo? Kod preživjelih žrtava i porodica žrtava. Odgovornost je na njima. I ne može biti izgovor što su gotovo svi građani ove zemlje bili žrtve na direktan ili indirektan način. Vaš slučaj je odvojen i ne čekajte kolektivna rješenja jer takva se nikada neće donijeti.

Neko vas je zatvarao i mučio, ubio vam nekoga u porodici, opljačkao, protjerao, srušio vam dom. Šta ste vi uradili? Čekali da država napokon stane na noge i da vam pruži satisfakciju: pronađe ubice, uhapsi njihove naredbodavce, isplati odštetu, odredi penziju… E pa, država je već odavno na nogama: vlasti dolaze i odlaze sa punim koferima; reforma pravosuđa se desila; policije rade punim kapacitetima; imamo zakone o borcima, civilnim žrtvama i nestalim osobama; sistem zdravstvene zaštite funkcionira; javni mediji… sve to ima i sve to radi a vi opet nešto čekate da se desi.

Čovjek koji vas je maltretirao sada je negdje na slobodi, onog koji ga je poslao na vas viđate na televiziji. Odveli su vam člana porodice i niste ga pronašli, ili su vam u najboljem slučaju isporučili pregršt koščica. Mislite da je dovoljno što ste podigli nadgrobni spomenik, što ste duboko u sebi nezadovoljni i što ćete iznova i iznova negdje i nekome reći ja neću zaboraviti, ja neću oprostiti.

Jeste li se ikada stvarno upitali da li ste dovoljno učinili da neko odgovara, da neko plati, što ste vi ili neko vaš najbliži bili žrtva?

Da li ste i kome prijavili da vam je neko naudio u ratu. Šta mislite da li ste to uradili kod prave osobe i jeste li sigurni da vaša prijava ne skuplja prašinu u nekoj fascikli? Ne čini li vam se sumnjivim da vas do sada niko niti jednom nije pozvao da svjedočite ili dopunite svoju izjavu. Već danas idite u policiju i obnovite tu prijavu, tražite neka vas upute na nadležno tužilaštvo. I poslije to ne ispuštajte iz ruku, svakih dva mjeseca interesujte se šta je sa vašom prijavom. Neka vam ne bude teško da podnesete prijavu i protiv onih koji nisu propisno postupili po vašoj prijavi kao službene osobe. I nije samo mrtva glava ili invalidnost razlog da tražite odgovornost, kaznu i odštetu. Mogli ste i možete da tražite pravdu za pokretnu i nepokretnu imovinu.

Propustili ste brojne prilike. Imali smo fantastičnu instituciju Dom za ljudska prava i koliko vas se može pohvaliti da je podnijelo krivičnu prijavu tamo osim za povrat imovine u drugom entitetu? Dom je ukinut ali sve prijave koje nije riješio otišle su Komisiji za ljudska prava Ustavnog suda BiH i tamo se prioritetno rješavaju.  Sada više ne možete direktno na Ustavni sud ali imate mogućnost da krenete od osnovnog suda. Islamska zajednica je tužila za  srušene džamije u Banja Luci i dobila slučaj. Zašto i vi to ne biste mogli ako vam je srušena kuća? Rok za podnošenje prijava u tom entitetu po osnovu nadoknade materijalne i nematerijalne štete je produžen do kraja ove godine.

Ratni zločini ne zastarijevaju i niste zakasnili. Ukoliko vam je poznat počinilac onda ga tužite kod prvog osnovnog suda za naknadu materijalne i nematerijalne štete. Ukoliko je taj zločin već procesuiran na nekom od sudova onda ga ne morate dokazivati već samo priložiti presudu. Za to će vam biti potreban dobar advokat ali vam baš i ne mogu preporučiti nekog u blizini. Možete ga pronaći u većim centrima i sasvim sigurno se isplati ići i tamo. Ukoliko vam počinilac nije poznat onda možete tužiti državu, entitet i u nekim slučajevima i opštinu. Primjera radi, vašeg člana porodice je angažovala civilna zaštita i on se nije vratio. To je već nadležnost opštine i tu onda možete nju tužiti, ako je policija u pitanju onda entitet i tako redom. Od prošle godine na tome intenzivno rade logoraška udruženja i to je do sada jedini organizovan oblik ostvarivanja prava žrtava putem postojećih pravosudnih mehanizama.

Kada sve sudske instance u jednom entitetu prođete i ne ostvarite pravo ili naknadu onda podnesete apelaciju ustavnom sudu BiH, ako i tamo ne dobijete zadovoljavajući odgovor onda se možete obratiti međunarodnim institucijama pravde. Zanimljivo je da je do sada nekom međunarodnom tijelu za ljudska prava iz cijele BiH upućeno samo šest apelacija za slučaj nestalih osoba i svih šest je pripremilo Udruženje Prijedorčanki ”Izvor”. Švicarska asocijacija za sprečavanje nekažnjivosti Trial je krajem septembra prošle godine Evropskom sudu za ljudska prava u Strasbourgu podnijela šest prijava protiv Bosne i Hercegovine, u ime porodica osoba stradalih na Korićanskim stijenama.

Čak i ako vam se ne ide na sud imate dovoljno prostora da nešto učinite po pitanju vlastitog stradanja i stradanja svojih žrtava. Možete i indirektno da utičete na nadležne institucije da se ozbiljnije pozabave vašim slučajem. To možete činiti kroz aktivnosti postojećih udruženja žrtava, a ako niste zadovoljni njihovim radom ništa vas ne sprječava da osnujete nova udruženja. Samo organizovan oblik pritiska na vlasti ima šansu na uspjeh. Zato idući put kada vas pozovu da posjetite neko od brojnih mjesta stradanja nemojte sjediti kod kuće i imati ”pametnija posla” nego prisustvujte tim dešavanjima. Nije ista poruka tužilaštvima kada na TV snimcima vide pedesetak ljudi ili pet hiljada koliko bi ih moglo biti na svakom obilježavanju stradanja žrtava. Kada vas neko pozove na javni protest nemojte strahovati od represalija policije jer je javno protestvovanje demokratski oblik iskazivanja nezadovoljstva i vršenja pritiska na vlasti.

Ukoliko do sada niste učinili elementarne stvari: dali uzorak krvi za pronalazak nestalog člana porodice, prijavili bilo kome da vam je neko ubijen ili nestao, kao logoraš se registrovali u udruženje… bez toga nemate više pravo da se javno deklarirate kao žrtva ili porodica žrtve. Ali to je minimum koji vam ne ostavlja pravo da bezbrižno spavate. Poduzmite nešto, još nije prekasno.

E. Ramulić

(MojaSana)

Socijalne mreze

Kozarac.ba se nalazi na raznim socijalnim mrezama, posjeti nasu facebook, twitter ili youtube stranicu.