Haški tribunal će raditi dok se ne uhapse Karadžić i Mladić

Predsjednik Haškog tribunala Fausto Pocar izjavio je u Njujorku da je potreba pune saradnje zemalja bivše Jugoslavije s Tribunalom dostigla “kritičnu fazu”.

Predstavljajući Savjetu bezbjednosti UN polugodišnji izvještaj o radu tog suda, Pokar je izrazio zabrinutost, jer zemlje u regionu “nisu obezbijedile hapšenje i prebacivanje” četiri preostala bjegunca Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Stojana Župljanina i Gorana Hadžića.

“Neophodnost pune saradnje država u hapšenju svih preostalih bjegunaca je dostigla kritičnu fazu. Bez hapšenja i suđenja tim preostalim bjeguncima, glavni cilj suda da donese pravdu, mir i pomirenje regionu, biće ozbiljno ugrožen”, rekao je Pokar.

Predsjednik Haškog tribunala je naglasio da Tribunal neće zatvoriti vrata sve dok oni ne budu uhapšeni i dok im ne bude suđeno.

On je pozvao zemlje u regionu da učine sve što je u njihovoj moći da odmah uhapse optuženike koji su u bjekstvu.Pokar je rekao da će sud učiniti sve da ispuni rokove iz Izlazne strategije, ali da postoje faktori van kontrole suda zbog kojih je bilo odlaganja, prije svega zbog pitanja hapšenja preostalih optuženika.

Prema njegovim riječima, ako bi preostali optuženici bili sada uhapšeni, neki od njih, ali ne svi, mogli bi da budu priključeni nekom od suđenja, ali je dodao da će svako odlaganje njihovog hapšenja rezultirati zasebnim suđenjima, što će, svakako, uticati na planirane rokove za završetak rada suda.

Pokar je naveo da će, prema sadašnjim procjenama Tribunala, sva suđenja biti završena do kraja 2009. godine, izuzev optuženicima Zdravku Tolimiru i Vlastimiru čorđeviću, koji su nedavno izručeni.Suđenja Tolimiru čorđeviću trebala bi da budu završena početkom 2010. godine.

Predsjednik Tribunala je rekao da svi žalbeni postupci trebali da se okončaju tokom 2011. godine.On je naveo da od 161 osobe, koje su optužene za ratne zloccine pred Tribunalom, njih 11 čeka u sedam slučajeva na početak suđenja.On je rekao da je prenos predmeta protiv nižih oficira i drugih osoba optuženih za ratne zločine nacionalnim pravosuđima od ključnog značaja za primjenu strategije Tribunala

Dodao je da još toga treba uraditi na unapređenju saradnje među zemljama regiona u istrazi i procesuiranju optuženih za ratne zločine, a neophodna je i izgradnja odgovarajućih pritvorskih jedinica i obuka policije i zatvorskih čuvara.

Sjednici Savjeta bezbjednosti UN, na kojoj se razmatra rad Tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, prisustvuju i predstavnici Srbije, Hrvatske i Ruande.

(Onasa)