Sretan rodjendan Satko

Imam vrijeme jako kratko
da kazem sretan rodjendan Satko.
Nisam nikad prije pisala saljivu pjesmu,
za savjet trebala sam pitat’ komsu Emsu.
Emsude, koliko kosta jedan cas
da se ne provaljujem i ne gubim dobar glas.
Nego da se vratim na rodjendanka
da slavimo sve od njegovog postanka.
Hvala dragim Huseinu i Nadji
sto su ga odgajali u ljubavi, a ne u svadji.
U skoli je bio polijen da uci,
izvalacio se na inteligenciju, zasto da se muci.
Curice je ganjao konstantno,
imao je smisla , dosta brilijantno.
Ali kao musko skoro svako
zelio je onu koju nije mogao dobit’ lako.
Ne bi trebala otkrivati druge skolske tajne,
nostalgicno vrijeme, uspomene trajne.
Da postane kosarkaski pro. sudbina ga sprijeci,
poster Pecarskog nosao je u teci.
Bez svega je mogao jedino ne bez graje
svoje najdraze kozaracke raje.
Necu sad spominjati njegovu ratnu tugu;
zato cu cekati ozbiljniju priliku, drugu.
Svi pratimo njegove stavove o tome sta se zbiva
i razmatramo dijaloge njega i Malogdiva.
Hvala Satko sto uspomene zapisujes
da se ne zaboravi tragedija, time nam porucujes.
Tako nam i pokazujes jacinu karaktera svoga
a svi koji te znaju stoje iza toga.
Voljela bi da se za knjigu uspomena zakaze termin,
da se objavis, kao i Braco, Nido, Edin, Emin.
Necu vise puno pisati
ako previse oduzim Svabo ce me izbrisati.
Satko, zelim da zivis u sreci, a ne D mollu,
nad svojim zivotom da imas kontrolu.
Sve sto pozelis da ti se ispuni,
srce i dusa da ti se radoscu napuni.
Nemoj da ti zbog ove cestitke bude krivo,
hajde halali i nazdravi uz pivo.

Sretan rodjendan! Punih 35!

Tvoja «skolska» Tanya