Kozarac.ba

Posteri


Piše: Žarko Korać

Srbija se nalazi pred ozbiljnom mogućnošću da formalno prekine svoje pregovore oko ulaska u EU. Višemesečna farsa oko hapšenja Ratka Mladića došla je do svog logičnog kraja.

Posle neprekidnih najava da "postoji politička volja da se to učini" i posle "poboljšanja saradnje obaveštajnih službi" stvari su ostale gde su i bile – najpoznatijeg haškog begunca i dalje čuva njegovo antihaško bratstvo uz saradnju pojedinih ljudi iz današnje vlasti.

Svako ko je želeo objektivno da analizuje traganje za Mladićem mogao je brzo da vidi da se ono ne odnosi na ključne ljude koji su ga skrivali u periodu od 2000. do 2003. godine. U javnost su puštene dozirane informacije da je to činio bivši načelnik Generalštaba Nebojša Pavković i da se ispituju neki bivši pripadnici Vojske Jugoslavije, ali nikada nije bilo iskrene želje da se ta istraga proširi na sve one koji su to činili. Vlast je samo uspešno koristila strah Evrope od izolacije Srbije da bi jedva prikrivenim neistinama održavala iluziju o uspešnom traganju za Mladićem. Preko tabloida koje kontroliše ona je uspešno iznosila izmišljene, a skoro uverljive podatke o intenzitetu tog traganja. Javnost je prisustvovala najboljoj medijskoj kampanji Koštuničine vlasti. I sada, kada je ta kampanja završena, Srbija se našla tamo gde je i bila – u rukama ljudi koji slučaj "Mladić" vide kao pitanje svog opstanka i odbrane Miloševićeve politike.

Da nešto nije u redu s istragom moglo se videti i po tome što je vlast neprekidno pozivala Mladića na predaju "kao časnog srpskog oficira". Vrlo cinični ljudi bi ovo mogli da shvate kao poruku da se ne preda jer ako je neko častan zašto bi završio pred sudom? Ali ovi pozivi su, ipak, krajnje jasno pokazali šta Koštunica misli o optužbama protiv Mladića. Ako se posle tih optužbi on još oslovljavao kao "častan" cela istraga je bila osuđena na propast. Ko bi iskreno hapsio "heroja"? Uostalom, na omiljenom Koštuničinom kulturnom događaju, saboru u Guči, Mladićevi posteri su bili jedan od glavnih eksponata. Možda manje nego prethodnih godina, ali u dovoljnom broju. U svom govoru u Guči Koštunica ih nije spomenuo.

I zato dnevne novine "Kurir" kažu da moraju da objave poster Mladića "zbog velikog interesovanja" čitalaca. Pošto niko o njemu nije prozborio, poster iz Guče stiže na beogradske kioske. Njega izdaje Raja Rodić, vlasnik ne samo "Glasa" već i tiražnog tabloida "Kurir", koji je objavio da je potpredsednica Vlade Srbije dete "ustaškog jataka", tabloida koji budno prati stanje zdravlja Ratka Mladića s iskrenim željama "da što pre ozdravi", ali i tabloida u kome Koštunica objavljuje novogodišnji intervju, a mnogi političari se utrkuju da ga posete.

I tako se sve kockice priče o Mladiću slažu, pod uslovom da neko to uopšte želi da vidi. Da ne bi bio iznenađen što se "časni" oficir ne predaje. Čovek o čijim optužbama Koštunica nikada nije progovorio, kao ni najveći deo Srbije.

U jednom razgovoru s novinarima tadašnja ministarka Ivana Dulić-Marković je rekla da drži sliku ubijenog premijera dr Zorana činđića u svom kabinetu. Drugi članovi Vlade nisu pominjali koje slike političkih uzora oni imaju u svojim kabinetima. Možda je došlo vreme da to kažu ili da Vlada naredi svojim članovima da ih nabave. Za neke od njih to će biti lako. Dovoljno će biti samo da kupe "Glas". Uopšte ne sumnjam da će poster Mladića, "časnog" oficira, biti brzo okačen na zid. Onoga koga nikako ne mogu da uhvate.

Socijalne mreze

Kozarac.ba se nalazi na raznim socijalnim mrezama, posjeti nasu facebook, twitter ili youtube stranicu.