Kozarac.ba

SJEČANJA IZ DJETINJSTVA

Bilo je to davno, prolječe 1954,g. Moj brat je išao u osnovnu školu u Kamičane, on je već bio četvrti razred O.Š. tako da je jednog dana poveo i mene sa sobom u školu, prvo me je bilo strah krio sam se oko bratovi nogu od dodira druge djece, koja su me stalno nešto ispitivala i gladila po glavi meni je to sprva bilo krivo poslije prvog odmora ja sam postao hrabar i gledao sam pravo u oči svakojem učeniku, i počeo sa njima da pričam dok je učitelj Selim Kovačević morao da nas opomene da ušutimo ili če nas istjerati van ja sam zašutio i više nisam ni riječi progovorio do završetka nastave.

U to vrijeme se dijelilo mlijeko u prahu, dadoše oni i meni a meni drago ližem ja onaj prah nisam imao nikakvu posudu već mi nasuli u šaku, ja sam se sav umrljo sa onim prahom bijel ja ko mlinar u mlinu ali ništa toje bilo tako slatko da i sad osječam onaj ukus i kazem da mi je sad malo onog mlijeka u prahu, i tako sretno završi moj prvi dan sa bratom u školi. Drugi dan hoču ja opet da idem….

………jer brat mi je pričao da se sutra dijeli žuti sir, hoču ja i sutra da idem roditelji mi nedaju buraz ode niz put a ja osta plačući i gledajuči za njim, kad se moja majka okrenula i pošla u kuču ja sam prhno niz put ko zvrk nebi me niko mogao stiči i stignem ja brata na raskrsnici za softiće i karabašiće on me hoče vratit a ja neču da se vratim a bilo je več bliže do škole nego do kuče to je bilo tačno pokraj kuče Osmana Aliča i pristane brat da mene povede majka je trčala zamnom i kad je brat njojzi odgovorio neka idem sa njim ona se vratila kuči a ja sav sretan idem uz svoga velikog brata u Školu a on me vodi za ruku i vidim da je i on ponosan na mene, Tako mi došli i kad smo bili na ulazu bio podbornik Škole,Š.Š. zavika ti mali nemožeš danas u školu nazad kuči uh ja počnem odma da plačem štaču sad brat stoji pokraj mene i on sam nezna šta če utom momentu naidže učitelj rahmetli Selim Kovačević i upita zašto ja plačem kad mu je brat rekao da šerif neda da ja udžem on je dreknuo na njega i rekao hočeš da dijete zamrzi školu pa da više nikad nevoli dolaziti, hajde ti unidi i sjedi ukraj učionice uh ja sretan trčimo i ja i brat drago je svima i džacima svisu zavikali bravo mali uspio si. Sjeo sam ja ukraj i nemrdam nikud ja samo razmišljam kad če viš taj veliki odmor da se podijeli onaj sir i hočuli ja dobiti ako bude onaj opet mi propade moja mašta, kad je zazvonilo stajemo mi u red po dvojica ja sam uz svoga brata i idemo polahko ja stalno izvirujem koliko još ima do sira, ona djeca koja su već dobila jedu i fale se koje dobio veći komad, a ono miriše tako fino da mi je počela voda curit na usta nemogu dočekat vičem ja bratu hajmo proči nestače sira a on mrtav hladan neče ko profesionalac on zna dačemo doči na red a ja to doživljavam prvi put pa nemogu da shvatim kod onoliko djece da čemo svi dobiti več mi počele suze curit niz obraze. U tom momentu naidže opet učitelj Rade pomilova me po glavi te kaže nemoj ti junače ništa da se sikiraš dočičeš i ti na red, uh ja malo vedriji smirim se ja kad smo bili pokraj več da dobijemo neko od učitelja viknu taj mali neide u školu nemože on dobiti ništa ja sam odma vrisnuo jer sam več bio ko balon falilo je samo malo da eksplodiram, derem se ja ko jare kad odnekud opet naidž Učitelj Selim pa reče onima da mi daju i dadoše oni meni jedan komadić vidim ja da je najmanji što može biti ili se to meni samo učinilo ali neka dobio sam koliko bilo brat mi kaže neka dobio sam ja veliki pa ću ti malo otkinuti. Uzeo ja onaj sir i držim ga u ruci te razgledam mirišem a ono fino miriše probam malo gricnem a ono fino ukusno ja to sve polahko grickam nesmijem puno zagrist jer če ga nestat i tako ja se slego kad neko iznad mene stoji golem ima dva metra ja onako i plačan i sretan pogledam gore koje to kad opet učitelj Selim, stao iznad mene i gleda kako ja to polahko grickam, čučne on pokraj mene pa me upita jeli mi fin sir ja klimnem glavom u znaku da jes, voliš li iči u školu ja kažem volim pomilova me po glavi i izvuče ruku iz džepa te dade mi još jedan zamotan komad veči nego u druge djece i reče jedi sinko tičeš biti dobar učenik,njegove riječi mi i danas kad pomislim na te dane tako ljubazno odzvanjaju u ušima kamo sreče da su svi ljudi tako dobri kao što je bio učitelj Kovačević Selim. A sir mi miriše i danas evo i sad bi volio da najdem onakvog sira ali nemožese onakav sir više nikad ni kupit niti ga ko može onakvog napravit. Kad god pomislim na onaj sir osjetim u ustima ukus onoga vremena i onoga sira u prodavnici svaki pu ostanem dugo razgledajuči sireve ali anakvog sira nigdje nema. Neka Allah dž.š.podari lijep džennet, učitelju Selimu Kovačeviću kojeg če se neki sjetiti nakon 50 godina da je dugo vremena bio direktor Škole u kamičanima kao i svima dobrim učiteljima i učiteljicama koji su bili milostivi prema djeci. Neka Allah dž.š.podari lijep rahmet i Šerifu Šahuriču koji je famelijarno radio na održavanju Škole u kamičanima.

K. Sefik, 21/01/2006

Socijalne mreze

Kozarac.ba se nalazi na raznim socijalnim mrezama, posjeti nasu facebook, twitter ili youtube stranicu.