Reakcije u Srbiji na izjavu Dragana Čavića

Zvaničnici u Srbiji sve rjeđe reaguju na zbivanja u srpskom entitetu u Bosni i Hercegovini. To se odnosi i na najnovije izjave vezane za tužbu BiH protiv Državne zajednice za agresiju i genocid.

Za razliku od većine funkcionera, srbijanski mediji  dosta pažnje posvećuju ukupnim zbivanjima u Bosni i Hercegovini, sa posebnim akcentom na događaje u Republici Srpskoj.

U tom kontekstu je i najnovija izjava njenog prvog čovjeka Dragana Čavića da je tužba BiH protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid nelegalna.

U pravnim krugovima u Beogradu ne misle tako, izuzimajući one koji u svojim javnim nastupima pokušavaju da opravdaju politiku haškog optuženika Slobodana Miloševića. Pravni zastupnik Srbije i Crne Gore pred stalnim Međunarodnim sudom pravde u Hagu, Radoslav Stojanović, ističe da je taj sud pravna institucija sa velikim ugledom. On, kao i državni organi, insistira na tome da se čitav taj slučaj riješi diplomatskim sredstvima i da dođe do vansudskog poravnjanja. Još je ranije predložio da Srbija i Crna Gora zvanično podnesu prijedlog Savjetu ministara da se spor prepusti diplomatiji. Niko, međutim, u Srbiji nije iznio konkretnije prijedloge kako bi to moglo da se uradi i da li bi se na taj način uopšte mogla bar donekle da zadovolji pravda.

Koliko god tužba muči Državnu zajednicu toliko je sve manje interesovanja za zbivanja u Republici Srpskoj. To primjećuju i analitičari povodom hapšenja Dragomira Abazovića, osumnjičenog da je počinio ratni zločin, ranjavanja njega, njegovog sina i supruge koja je podlegla ranama. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vučić:

«I najstrašnije od svega jeste da reakcije državnih organa Republike Srbije nema. Jer, o tome je ćutao i Boris Tadić iako je zvanično prešao granicu na Drini, doduše uz desetine telohranitelja, ne pozdravivši se ni sa jednim čovekom iz naroda».

Po ocjeni političara koji su za suočavanje sa prošlošću, vlasti u Srbiji će moći da poklone veću pažnju sunarodnicima u susjednoj državi kad same priznaju zločine koji su počinjeni tokom ratova. Bivši ambasador u Vašingotnu i visoki funkcioner Demohrišćanske stranke Milan St. Protić ukazuje na sadašnje stanje duha:

«Danas to priznajemo zato što moramo, zato što su drugi obelodanili istinu, zato što su nas drugi priterali i prisilili da se suočimo sa strahotama, zločinima koji su počinjeni u naše ime».