Kozarac.ba

LJUDI VELIKOG SRCA

Mirsad piše:

Ne tako davno bila je 1992, 93, 94… Nerjetko se sjetim tih proslih dana, presabiram sve sta se desavalo. Mnoga zvjerstva su pocinjena na ovim nasim prostorima,a posebice u Kozarcu (ubistva, mucenja, silovanja, progonstva, zloglasni logori i sl.). I sam sam na svojoj kozi osjetio mnoge od tih stvari. Ali u svemu tome, kroz sjecanje mi se provlaci jedan covjek, kojeg nikada do sada nisam upoznao, a tako je mnogo ucinio za NAS za Kozarac, Prijedor i cio ovaj kraj.

Covjek koji je i po cijenu svog zivota, pomogao mnogim nasim familijama da saznaju istinu o svojim najmilijima, pa je tako medju prvima objavio spisak logorasa logora ”BATKOVIC” kod Bijeljine. Iako nije bio na podrucju BiH, svojim srcem i dusom, bio je sa svojim narodom u tim najtezim trenutcima.

Jos dok sam bio u logoru Batkovic, znao sam da mnoge stvari idu preko njega,ali do danas dok od svoje majke nisam dobio dva pisma pisana 1993.god.koje je on pisao mojoj porodici, nisam ni svatao svu njegovu velicinu, hrabrost, humanost. Ovom prilikom ne mogu a da ne podijelim sa svima vama svoje osjecaje koje imam prema tom covjeku. Imao sam ih od prvog dana i znao sam da se u njemu krije jedan nadasve veliki covjek. Stoga ovom prilikom u cjelosti prenosim ova dva pisma koja imam…

”Beograd 19.9.1993

Postovana Sajmo. Primio sam Tvoje pismo, koje je do mene doslo, veoma brzo. Pisala si ga 13.9. , posta u Zagrebu primila ga je 14. a posta u Beogradu 16.9. da bi meni stiglo u ruke u subotu 18.septembra. Sve sam razumeo sto mi pises. Sto se tice Mirsada, ja sam nekoliko puta razgovarao s Tvojim ocem u Svajcarskoj (tel.9931 8693198) Hasanom i obavjestio ga da Mirsada nema na spisku momaka koji se nalaze u Batkovicima. Istina ja sam dobio jedan, dosta konfuzan spisak na kome je bilo ime MIRSAD GUTIC, medjutim naknadnim provjerama nisam dobio potvrdu da se zaista nalazi u Batkovicima, a da se nalazi Dinko bi, svakako znao o njemu nesto kazati.

Mnogi ljudi tragaju za svojima koji su skinuti na Vlasicu. Ukoliko nesto pouzdano saznam ja cu i Vama i Vasem ocu javiti. Imao sam dosta zahteva da proverim u Aleksincu, u Topoli, Blagojevu kamenu (kod Smedereva), Batajnici, Zvorniku, jer se u tim mjestima navodno, nalaze logori sa ljudima iz Bosne. O tome sam obavestavao ljude kako u Hrvatskoj tako i sirom Evrope. Poslednji spisak koji mi je poslao MIRSAD SELIMBEGOVIC iz Grubisnog Polja, gde se privremeno nalazi, a bio je u Batkovicima, ne sadrzi ime MIRSADA GUTICA.

Ukoliko Ti mogucnosti dozvoljavaju da stupis u kontakt sa Mirsadom Selimbegovicem (moguce da se i dalje nalazi u Karlovcu u ocekivanju da s porodicom ode u Ameriku) moguce da bi on vise znao o svim ljudima koji su se nalazili ili se i sada nalaze u Batkovicima. sa momcima koji se nalaze, jos uvek, u Batkovicima i dalje odrzavam veze. Tamo se nalaze oba tvoja xxxxxx: MURATCEHAJIC (Vahid) MUJO i MURATCEHAJIC (Vahid) MIRSAD. Njima je urucena Tvoja posiljka koju si poslala ali mi nikada oni licno nisu pisali niti trazili neku pomoc, sto me pomalo i iznenadjuje ,s obzirom da su mi se javljali mnogi, njih preko 150 iz logora.

Iz drugih izvora sam saznao da su primili novac i pismo koje sam prosledio od Tebe. Prema nekim informacijama ocekuje se razmena pa bi svi mogli uskoro biti na slobodi. U nadi da ce ovo pismo stici do Vas, sve vas srdacno pozdravljam i zelim sve najbolje. Hvala na informacijama za Dinka i njegovu Familiju. Drago mi je da je uspeo otici i verujem da ce naci bar malo vremena da mi napise jednu razglednicu iz Amerike. Srdacno (potpis).

DRUGO PISMO:

Beograd 1.10.1993.

Postovana Sajmo Vase pismo koje ste pisali 27.9. ove godine,pismo za vaseg supruga Muju i devera Mirsada kao i 150 DM, stiglo je, za ove prilike, u rekordnom vremenu. Primio sam ga u cetvrtak, popodne, 30.9.1993. godine. Sve mi je jasno sta zelite da ucinim i tako ce biti, osim nekih sitnica. Kao sto sam Vam vec pisao nemam nikakvih pouzdanih informacija o Vasem bratu Mirsadu. Nisam znao da tragate i za drugim bratom Esadom. Bio bih veoma sretan da se vest koju ste dobili da se nalaze negde u Bosni obistini i da Vam se oba brata jave.

Nazalost, ja nemam bas mnogo podataka, kao sto pisete. Trudim se da ih sto vise sakupim, da ljudima pomognem na razne nacine, ali moram priznati da je to sve jako malo u odnosu na broj trazenih ljudi. Budite bez brige, jer cim nesto saznam novo saljem informacije na sve strane. Tako ce biti i sa Vama i Vasom bracom. U kontaktu sam sa Hasanom Guticem (da li je to Vas otac) On mi se javio 1.aprila, potom 4.maja 1993 godine. Nazalost, ni njemu nisam mogao dati nikakvih podataka, osim onog sa cim raspolazem, a ponavljam da je to dosta skromno.

Prostori u Bosni i Hercegovini nisu mi u celini dostupni ni na koji nacin. Pokusavam uspostaviti veze sa radioamaterima, ali dosta tesko ide, a rezultati su vise nego slabi. Ukoliko postoje mogucnosti da se na neki nacin obratite Radio Sarajevu tamo imam dosta dobrih prijatelja sa kojima nemam nikakvog kontakta. Recite im da ste moja rodjaka. Siguran sam da ce sve uciniti, ako nista drugo mogu preko radio Sarajeva, u prikladnim emisijama, objaviti da trazis bracu. Izmedju ostalih moji dobri prijatelji su Zoran (Zoka) Kapetanovic, Mufid Memija, Vehid Gunic, Nijaz Abadzic, Suad Hadziomerovic, Ekrem Dupanovic. Slobodno im se obrati, ako postoje mogucnosti, jer ja tih mogucnosti nemam. Cak sta vise ,nemam informacija i da li su zivi i da li se nalaze u Sarajevu .Ukoliko stupis u kontakt sa njima, puno mi ih pozdravi Ja nisam u mogucnosti, na ovim prostorima, da cujem radio Sarajevo.

Sa momcima u Batkovicima jos uvjek odrzavam veze. Jedne se kidaju ali uspevam pronaci druge. Danas sam obavestio Kemala Softica, koji radi u Bjeljini, kao zarobljenik, da prenese Vase pozdrave Muji i Mirsadu i da im kaze da ste im poslali 150 DM a u nedelju cu im, preko jedne veze to i proslediti, kao i pismo. Svatam i veoma uvazavam Vasu zelju da i meni pomognete, jer ste svesni situacije u kojoj se nalazim, ali Vas, najsrdacnije molim da imate puno razumevanja za moje principe, kojih se nikada necu odreci. Jednostavno receno bio bi to veliki greh s moje strane da primim Vasih 50 DM, jer znam ili pak mogu pretpostaviti u kakvoj ste i Vi situaciji, ziveci u izbeglistvu, bez svoje kuce bez zarade, bez roditelja, bez muza, bez mnogo toga. Mislim da je i momcima u Batkovicima veoma tesko. Ja se,vec nekako, snalazim, i sto je najvaznije u ovim teskim vremenima, uspevam da pomognem, znajuci da je ta pomoc simbolicna. Jos jednom Vam se zahvaljujem na izrazenoj zelji, na ljudskosti ali i na mom odbijanju da tako nesto ucinim. Do sada sam preneo preko 7000 poruka za oko 20.000 ljudi, obezbedio garantna pisma za preko 1000 ljudi i ni od koga nisam uzeo dinara.To nebi bila pomoc, vec usluga, a ja se time necu baviti, niti sam se bavio. Nadam se da ce te svatiti moje principe i uvaziti ih. Hocu da verujem da ce doci vreme kada cu se sa Vama, Vasim najdrazima, kao i ostalima kojima sam pomogao, moci da popijem kafu i da saznam da ste zivi i zdravi, i na okupu.To ce mi biti najvece bogastvo. Toliko za ovaj put. Zeleci Vama i svima ostalima sve najbolje,ostajem s postovanjem. Vas (potpis).

Na kraju, moja je zelja da se sastanem sa ovim velikim covjekom, covjekom cije je srce neizmjerno veliko i da zajedno sa njim popijem kafu koju je naveo u svom drugom pismu i da mu kazem da sam ziv i da sam mu zahvalan dok god moje srce kuca u mojim grudima. Pa dragi Fuade Jakupovicu BUJRUM u nas i Tvoj Kozarac na kahvu.

Srdacan SELAM.

Socijalne mreze

Kozarac.ba se nalazi na raznim socijalnim mrezama, posjeti nasu facebook, twitter ili youtube stranicu.