“Iz sehare Denijala Dergića”: Zlatna sehara

Zlatna sehara

I stigoh kući umoran al sretan,
Ali i s tugom i puno sjete,
Umor me svlada, zaklopih oči,
Uskoro zaspah ko malo djete.

U snu pronađoh čudnu seharu,
Koja je unutra sva puna zlata,
Nikakvo zlato tražio nisam,
Ne privlači me miris dukata.

I u snu zbunjen bisere gledam,
Otkud kod mene što moje nije,
I da li ova zlatna sehara,
Tajnu nekakvu možda krije.

Dukati žuti, biserje sija,
Ko da mi kaže sve je tvoje,
Zašto baš meni čudim se svemu,
Milion pitanja u snu se roje.

U sabah rani otvorih oči,
Zahvalih Onom koji sve stvara,
Presretan što sam u svojoj kući,
Bosna je moja zlatna sehara.

Denijal D.