Džuma…

“O vjernici,kada se u petak na molitvu pozovete, kupoprodaju ostavite i pođite da molitvu obavite; to vam je bolje, neka znate! A kad se molitva obavi, onda se po zemlji raziđite i Allahovu blagodat tražite i Allaha mnogo spominjite, da biste postigli što želite” (El-Džumu'a 9. i 10.)

“Požurite oprostu Gospodara svoga i Džennetu prostranom kao nebesa i Zemlja, pripremljenom za one koji se Allaha boje,za one koji i kada su u obilju i kada su u oskudici udjeljuju, koji srdžbu savlađuju i ljudima praštaju, a Allah voli one koji čine dobra djela.” (Alu Imran 133. i 134.)

Blagost je braćo i sestre, svojstvo svih Allahovih, subhanehu ve te'ala, poslanika i ona je bila prepoznatljiva vrlina i Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, koji je naš najbolji uzor.

Kaže Allah, dželle še'nuhu, u 159. ajetu Sure Alu Imran:

“Samo Allahovom milošću ti si blag prema njima, a da si osoran i grub, razbježali bi se iz tvoje blizine. Zato im praštaj i moli da im bude oprošteno i dogovaraj se s’ njma! A kada se odlučiš, onda se pouzdaj u Allaha, jer Allah zaista voli one koji se uzdaju u Njega.”

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sa Zejdom ibn Harisom odlazi u Taif sa ciljem pozivanja u islam, gdje ostaje deset dana, ali niko od stanovnika Taifa ne prihvata njegov poziv, već ga napadaju i protjeruju. Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, napuštao Taif, mušrici su ga vrijeđali i gađali kamenjem. Neko ga je pogodio kamenom u tetivu iznad pete, pa mu je potekla krv i natopila mu obuću. Zejd ibn Haris, radijallahu anhu, ga je štitio svojim tijelom. Na izlazu iz Taifa su se sklonili u jednu bašču, a nakon što su malo predahnuli Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, upućuje dovu:

„Allahu, Tebi se obraćam zbog slabosti snage svoje, zbog nemoći u djelovanju i zbog slabog uticaja među ljudima. O Ti Najmilostiviji! Ti si Gospodar nemoćnih, Ti si moj Gospodar! Kome me prepuštaš?! Onome ko je daleko i ko me dočekuje namrštena lica ili neprijatelju koji je blizu, ali si mu Ti dao vlast, pa može da odlučuje o meni… Allahu, ako Ti nisi srdit na mene, onda ja za sve ove patnje ne marim, jer mi je najvažniji Tvoj oprost. Utječem se svjetlu Tvoga lica, pred kojim su obasjane tmine i na kojem počiva i ovaj i onaj svijet, od toga da na mene spustiš Svoju srdžbu ili da me zadesi Tvoja kazna! Tebi se priklanjam, da Ti budeš zadovoljan, a nema snage niti moći, osim uz Tvoju moć!“

U ovoj dovi naglašena je Poslanikova, sallallahu alejhi ve sellem, zabrinutost za islam i muslimane, ali i to da mu je Allahovo, dželle še'nuhu, zadovoljstvo najvažnije i da zbog toga ne mari za nedaćama koje podnosi.

Nakon što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, proučio dovu, dolazi mu Džibril, a sa njime je bio Melek brda koji mu reče:

„Ako hoćeš, da na njih sručim dva brda (dva brda u Meki), učiniću to?!“ Reče Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Želim da Allah iz njihovih kičmi izvede one koji će robovati Allahu i neće mu činiti širk.“ Potom je proučio dovu: „Allahu, uputi moj narod, jer on ne zna!“ (Buharija)

Braćo i sestre, nećemo naći na Zemlji nekoga ko je više podnosio zulum i ko je više podnio tereta na polju da've od Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. On je svakodnevno podnosio mnoge neprilike; mušrici su ga nazivali lašcem, bacali su mu pred vrata i na put kojim je išao trnje, na njegov vrat su bacali ponutricu zaklanih ovaca, oni su ga zajedno sa ashabima izolirali nekoliko mjeseci, gađali su ga kamenjem i bili spremni da ga u noći Hidžre ubiju, a on, sallallahu alejhi ve sellem, nakon oslobađanja Meke, klanjanja dva rekata u Kabi i Tavafa oko Kabe, sjeda u Haremu Kabe i dok su pogledi bili uprti u njega, on kazuje svoje poznate riječi:

„O skupino Kurejšija, šta misite šta ću sa vama uraditi?“ Rekoše: „Dobro. Plemeniti brat i sin plemnitog brata!“ Reče: „Ja ću vam reći isto što je rekao Jusuf svojoj braći: “Ja vas sada neću koriti. Idite, slobodni ste!“

Zejd ibn Seane je htio iskušati Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, time što se u prethodnim knjigama spominje opis Allahova Poslanika, da njegova blagost preteže srdžbu, te da osorost još više povećava njegovu blagost. Došao je Zejd, prije nego je prihvatio islam, da traži svoj dug od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Grubo je povukao njegov ogrtač i obratio mu se osorim riječima: “Zaista vi sinovi Abdu-l-Muttaliba odugovlačite vraćanje duga.”Omer, radijallahu anhu, ga žestoko ukori, dok se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, smiješio, pa reče: „Omere, meni i njemu je bilo potrebnije nešto drugo, a ne to. Meni si trebao narediti da mu lijepo vratim dug, a njemu da lijepo traži svoj dug.” A zatim dodade: “Ostalo je još tri dana do isteka roka  za vraćanje duga.“ Potom je naredio da mu se vrati njegov dug i još 20 pregršti više za strah koji je pretrpio, zbog žestoka govora Omera, radijallahu anhu.

Braćo i sestre, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas u hadisu koji bilježi imam Ebu Davud podučava:

Prenosi Džerir, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko bude uskraćen od blagosti uskraćen je od svakog dobra. (Muslim)

A u predaji koju bilježi imam Ahmed stoji:

Prenosi Alija ibn Ebi Talib, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Allah je blag i voli blagost i daje za blagost ono što ne daje za silu!“ (Ahmed)

Braćo i sestre, izvršavajmo sve naše obaveze, a posebno vodimo računa o propisanim namazima, čuvajmo džemat, slijedimo sunnet Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, budimo blagi i čuvajmo se pohlepe i u svakom trenutku budimo  spremni za smrt i polaganje računa na Sudnjem danu!

Molim Allaha, dželle še’nuhu, da nas učvrsti na putu islama, da nas učini istinskim sljedbenicima sunneta i okiti nas svojstvom blagosti, da našu djecu i potomke učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam na Sudnjem danu oprosti grijehe, sakrije naše sramote, ukabuli dobra djela, sačuva džehennemske vatre i da nas u obećanim džennetima obraduje društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!