“O vjernici, kada se u petak na molitvu pozovete, kupoprodaju ostavite i pođite da molitvu obavite; to vam je bolje, neka znate! A kad se molitva obavi, onda se po zemlji raziđite i Allahovu blagodat tražite i Allaha mnogo spominjite, da biste postigli što želite” (El-Džumu'a 9. i 10.)
Allah je Uzvišeni, Gordi i Njemu pripada sva gordost i oholost: “On zna nevidljivi i vidljivi svijet, On je Veličanstveni i Uzvišeni.”(Er-R`ad, 9 )
Sva stvorenja podređena su Njegovoj gordosti i oholosti i sva stvorenja čine sedždu Njegovoj uzvišenosti. Onoga koji se uzoholi, Allah će poniziti, a onome koji se smatra uzvišenim, umanjit će vrijednost i spomen: ‘’To je zato što je Allah istina, a oni kojima oni, pored Allaha, robuju su neistina, i zato što je Allah uzvišen i velik.” (El-Hadždž, 62 )
U poređenju sa Uzvišenim Allahom sve je malo i neznatno: ”Oni ne veličaju Allaha onako kako Ga treba veličati; a čitava Zemlja će na Sudnjem danu u Njegovoj šaci biti, a nebesa će Svojom desnicom smotati.” (Ez-Zumer, 67)
Allah je uzvišen u Svom biću, imenima i atributima i od njegove uzvišenosti i gordosti jeste i to što će Zemlja biti u Njegovoj šaci, a nebesa će smotati Svojom desnicom: “Allah je, zaista, uzvišen i velik!” (En-Nisa, 34)
Isto tako od Njegove gordosti jeste i to što je Njegov kursijj (mjesto Allahovih stopala – onako kako to Njemu priliči) veći od nebesa i Zemlje, a životi svih stvorenja su u Njegovoj ruci i ta stvorenja se ponašaju shodno Njegovoj volji: kreću se i miruju shodno Njegovoj volji i htijenju i sve živo podređeno je Njegovoj vlasti i uzvišenosti: “Sud pripada jedino Allahu, Uzvišenome i Velikome.” (Gafir, 12)
Allah je jedino istinsko božanstvo i nema istinskog božanstva mimo Njega, On je uzvišen iznad onoga što Mu pripisuju nevjernici, gord je i uzvišen iznad svakog zla, manjkavosti, mahane, nepravde i Njemu pripada svaka gordost i oholost: “Njemu pripada oholost na nebesima i na Zemlji, On je Silni i Mudri!” (Džasije, 37)
Sve, mimo Allaha, podložno je promjeni i preobražaju. Sve, mimo Allaha, podložno je uvećanju i umanjenju, trenucima snage i slabosti, procvata i uvelosti. Sve, mimo Allaha, postoji nakon što ga nije bilo i nestat će nakon što je postojalo, a On je jedini Vječni koji se ne mijenja, ne preobražava niti nestaje.
Kada Allahov rob spozna da je jedino Allah Uzvišeni, Veliki, Gordi i Oholi, bit će ubijeđen da nikome mimo Allaha nije dozvoljeno da se opisuje osobinom gordosti i oholosti i spoznat će da mu nije dozvoljeno da se oholi nad svojom braćom muslimanima.
Uzvišeni Allah rekao je u vjerodostojnom hadisi-kudsijju koji bilježi Ibn Hibban: ”Oholost je Moj ogrtač, a uzvišenost je Moja haljina, ko Mi se u te dvije stvari usprotivi i sebi ih pokuša prisvojiti, u Džehennem ću ga uvesti.“
Uzvišeni Allah podučio nas je u Svojoj Knjizi da je prebivalište oholnika džehennemska vatra: “A zar u Džehennemu neće biti boravište oholih?“(Ez-Zumer, 60), a zaista je najružnije njihovo prebivalište i završetak: ”Oni koji o Allahovim znamenjima raspravljaju, iako im nikakav dokaz nije došao, u srcima njihovim je samo oholost koja ih neće dovesti do cilja željenog, zato moli od Allaha zaštitu, jer On, uistinu, sve čuje i sve vidi” (Gafir, 56 )
Oholost kvari i prlja ljudske duše. Kada u dušama prevlada oholost, tada u njima nestaje ispravnosti pravednosti i dobra, i zbog toga je Uzvišeni Allah zapečatio srca oholnika i prekrio ih koprenom: ”Tako Allah pečati srce svakog oholog i nasilnog.” (Gafir, 35)
Uzvišeni Allah, uz Svoje osobine uzvišenosti, gordosti i oholosti, ima i osobinu milosti, pravednosti i oprosta. Naš plemeniti Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, hvalio je svoga Gospodara na ruku`u riječima: ”Neka je uzvišen Onaj kome pripada sva moć, vlast, oholost i uzvišenost.” (Ebu Davud)
Uzvišeni Allah naredio nam je da donosimo na Njega tekbir (veličanje Allaha): “I Gospodara svoga veličaj!“ (Mudessir, 3), a Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, oporučio je čovjeku da se istinski boji Allaha i da donosi tekbir na svakoj uzvišici. (Ibn Hibban)
Tekbiri se donose na Allaha srcem i jezikom: srcem tako što se Allah veliča, Njegovim imenima i osobinama, uz potpuni osjećaj da je zaista Allah velik, uzvišen, da Njemu pripada sva moć i vlast, da zaslužuje svaki vid veličanja i uvažanja.
Donošenje tekbira jezikom realizira se tako što izgovaramo ‘’Allahu ekber’’ (Allah je najveći). Ovim riječima, koje izgovaraju stanovnici nebesa i Zemlje, veliča se i uvažava Allah i zbog toga je tekbir jedna od Allahovih svetinja i obilježje velikih Allahovih robova.
Tako muslimani izgovaraju tekbir i uzdižu ga prema nebesima prilikom sabah-namaza i pojave zore, a nakon toga kod podne, ikindije, akšama i jacija-namaza. Izgovaranjem tekbira vjernici se pozivaju na namaz, kolju svoje kurbane, spominju Allaha, izgovarajući tekbire susreću se sa svojim neprijateljima na bojnom polju… Riječi ‘’Allah je najveći’’ neprestano potresaju srca dušmana i učvršćuju srca mu`mina i zbog toga je islamski ummet – ummet tekbira.
Onaj koji istinski spozna da je Allah veliki, najveći i veći od svega, kod njega će svaka dunjalučka stvar postati neznatna, neće se bojati nikoga osim Allaha, davat će prednost Allahovom zadovoljstvu nad svim dunjalučkim stvarima i kada čuje poziv na namaz, ‘’Allahu ekber’’ – Allah je najveći, ostavit će sve dunjalučke stvari i odazvat će se pozivu svoga Gospodara, jer je Allah najveći i obaveza je dati prednost pokornosti Njemu nad svim dunjalučkim stvarima, jer je sve malo, a Allah je najveći, sve je prezreno, a Allah je najuzvišeniji, pa donosi na Njega tekbir.
Allahu ekber!
Add comment