“Iz sehare Denijala Dergića”: Mene nešto Bosni zove

Mene nešto Bosni zove

Mene nešto Bosni zove,
Da joj krenem, da poletim,
Kao ptica da joj sletim,
Drage ljude zijaretim.

Mene nešto Bosni tjera,
Da joj krenem da putujem,
Da ezane u sabahe
I akšame ja začujem.

Mene nešto Bosni gura,
Čini mi se ovdje vehnem,
Tamo mi i zrak ljepši,
Pa nestajem kada krenem.

Mene nešto Bosni vodi,
Dok mi srce brže tuče,
Putevi su da se pređu,
Kao magnet jako vuče.

Mene nešto Bosni vuče,
Mene nečto Bosni tjera,
Kada laste s juga krenu,
Ja ću tada sa sjevera.

Denijal D.