Kozarac.ba

Narodna skupština RS o karakteru rata umjesto o ekonomiji

Narodna skupština Republike Srpske u utorak je raspravljala o Deklaraciji o uzrocima i karakteru rata u Bosni i Hercegovini. Deklaracija je, kako se navodi, prijedlog narodnih poslanika i u njoj se između ostalog insistira da je rat u BiH imao građanski karakter, te se traži revizija presuda Haškog tribunala, ali i presuda izrečenih za ratne zločine pred domaćim pravosuđem. Analitičari smatraju da je riječ o čistoj politizaciji i skretanju pažnje građana sa stvarnih problema kojih je u Republici Srpskoj pregršt.

Istog dana kada je u Bosnu i Hercegovinu stigla vijest da je dobila još jednu u nizu ‘respektabilnih’ titula, onu da je jedna od evropski propalih država, poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske bavili su se karakterom rata i revizijom presuda Haškog tribunala. Umjesto da rješavaju probleme građana izazvane teškom ekonomskom krizom, smanje nezaposlenost, pomognu procese obrazovanja, smanje korupciju i kriminal koji cvjetaju, narodni su se poslanici zabavili ocjenama o uzrocima rata, a glavna teza je bila, kao uostalom posljednjih dvadeset godina, da su samo Srbi ugroženi presudama koje je za ratne zločine izrekao Hag, ali i domaće pravosuđe.

Dijelove Deklaracije, koja je izazvala višesatnu raspravu, saopštio je prvi čovjek entitetskog Parlamenta Igor Radojičić.

„Izražava se nezadovoljstvo učinkom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, čije činjenje i presuđivanje nije doprinijelo pomirenju i utvrđivanju istine o ratnim sukobima u regionu, zbog čega se od Generalne skupštine UN-a, kao osnivača suda u Hagu, traži revizija njegovog rada, sa određenim navođenjem argumenata“, kaže Radojičić.

Deklaraciju su, podsjetimo, inicirala boračka udruženja. Pred entitetskim parlamentom je u utorak priliku za nastup imao i predsjednik Boračke organizacije Pantelija Čurguz. Haški cirkus, zločinci, loši tužioci i slično, bio je i ovoga puta dio arsenala Čurgozovog istupa pred poslanicima.

„Od ovlaštenih predstavnika Republike Srpske i srpskih predstavnika u zajedničkim organima i institucijama Bosne i Hercegovine tražimo da pred Parlamentom BiH pokrenu postupak ukidanja Suda za ratne zločine BiH.“

Duboka kriza

Analitičari smatraju da je rasprava u Narodnoj skupštini o Deklaraciji o karakteru rata čista politizacija i skretanje pažnje građana sa stvarnih problema. Očigledno je da su vlasti u Republici Srpskoj nesposobne da riješe osnovna pitanja građana – na ovaj način žele da pažnju građana vrate 20 godna unazad i ponovo probude strahove i stara nepovjerenja i mržnju, kako bi ih udaljili od zabrinjavajuće svakodnevnice, kaže predsjednik Helsinškog odbora RS Branko Todorović.

„Vjerujem da je i većina građana Republike Srpske očekivala da Narodna skupština i druge institucije pokušaju da na neki način unaprijede ekonomsku situaciju, da smanje korupciju, da smanje kriminal, da uvedu reda u funkcionisanje institucija, gdje vidimo da postoje zaista vrlo ozbiljni zastoji, a ne da po ko zna koji put izvlače neka pitanja iz davne prošlosti, da od njih prave dnevnu politiku, kako bi sklonili pažnju javnosti od zaista katastrofalne i poražavajuće situacije u Republici Srpskoj“, rekao je Todorović.

Podsjećanja radi, ekonomiju Republike Srpske karakteriše ne samo recesija već i nedostatak domaćih i stranih investicija, veliki broj blokiranih žiro-računa, sve lošija otplata kredita i pad potrošnje stanovništva.

„Ovo je zapravo novi primjer jedne stare i poznate prakse da se pažnja javnosti upravo u ovakvim teškim, ustvari katastrofalnim uslovima, prije svega ekonomskim, skreće na neke druge teme i probleme, koji se samo povremeno elaboriraju ili samo povremeno izazivaju interes javnosti. Samo da pomenem da je to svojevremeno prvi primijenio Nikita Hruščov –  na pitanje američkih novinara on je odgovorio: ‘U Sovjetskom savezu također postoje ekonomske krize, ali ako su one previše duboke, previše jake, onda ja pustim satelit u svemir i svi gledaju u satelit, a niko ne gleda u krizu’,“ kaže profesor iz Banjaluke, Miodrag Živanović.

Branko Todorović upozorava i na činjenicu da je jasno zbog čega visokopozicionirani zvaničnici iz RS-a već godinama insistiraju između ostalog i na slabljenju pravosuđa u Bosni i Hercegovini:

„Sa zabrinutošću možemo konstatovati da posljednjih godina iz Republike Srpske mnogo više želi da se oslabi funkcionisanje pravosudnih institucija Bosne i Hercegovine koje se bave procesuiranjem ratnih zločina, ne zbog toga što je toliko nekome od političkih lidera iz RS-a ili trenutnih predstavnika vlasti žao što će neki ratni zločinac odgovarati, nego zbog toga što se želi sa tim retrogradnim snagama u Republici Srpskoj, sa počiniocima ratnih zločina, sa krajnje ekstremnim političkim opcijama, sa šovinistima, napraviti jedna vrsta sporazuma, gdje im se želi reći ‘evo, mi ćemo opstruisati funkcionisanje pravosudnih institucija kako ne biste završili pred sudom, odnosno u zatvoru, a za uzvrat tražimo vašu političku podršku’.“

Koliki domet mogu imati zahtjevi entitetskog parlamenta kada je riječ o zahtjevu da se uradi revizija rada Haškog tribunala, odgovara profesor Međunarodnog javnog prava Zarije Seizović.

„Narodna skupština Republike Srpske, kao i bilo koji parlament u svijetu, ima pravo da se bavi svim svjetskim pitanjima, i to im niko ne može zabraniti. Što se tiče onoga što sam vidio u medijima i čuo, da žele dovoditi u pitanje i eventualno uticati na neke revizije presuda Haškog tribunala, to je jednostavno neozbiljno i nije moguće. Haški tribunal je međunarodna sudska instanca i na njegove odluke ni u kom slučaju ne mogu uticati bilo kakve odluke, makar to bile odluke, tako da kažem, najviše pravne snage u bilo kom dijelu svijeta“, kaže Seizović.

Ekonomiju Republike Srpske ove godine karakteriše, ne samo recesija, već i nedostatak domaćih i stranih investicija, veliki broj blokiranih žiro-računa (oko 50.000), sve lošija otplata kredita i pad potrošnje stanovništva, kaže profesor banjalučkog Ekonomskog fakulteta dr Mladen Ivanić i ocenjuje da manji prihodi od poreza na dodatnu vrednost ukazuju da bi se tokom 2013. godine ekonomske prilike mogle čak i pogoršati.

„Iako se tvrdilo da je ekonomsko stanje u RS veoma dobro i da je prisutan snažan rast investicija, podaci pokazuju da to nije tačno i da nju potresa duboka ekonomska kriza. Društveni proizvod je sve do 2009. rastao godišnje po respektabilnih šest odsto da bi tokom 2009. opao za tri odsto i taj pad u naredne dve godine nije mogao nadoknaditi rast od 0,8 odsto”, kaže u razgovoru za „Politiku” Ivanić.

On ističe da je prisutan stalni trend pada zaposlenih „tako je 2008. u RS bilo ukupno zaposleno 259.000 ljudi, da bi nakon toga broj zaposlenih počeo da pada, i na kraju, 2011. bilo ih je svega 239.000”.

(Marija Arnautovic, RSE)

Socijalne mreze

Kozarac.ba se nalazi na raznim socijalnim mrezama, posjeti nasu facebook, twitter ili youtube stranicu.