Pomirenje Francuske i Njemačke uzor za Balkan

Nekada najveći neprijatelji Nemačka i Francuska i u Beogradu obeležavaju pedeset godina potpisivanja Jelisejskog sporazuma – dogovora koji je stavio tačku na njihove sukobe i krvave ratove. Stavljanjem neprijateljstava po strani, 18 godina po okončanju Drugog postale su pokretački motor procesa evropskih integracija koji je rezultirao nastankom Evropske unije. Koliko je njihov model primenjiv na rešavanje problema država u regionu

Osamnaest godina bilo je potrebno ljutim neprijateljima da iza sebe ostave sukobe i krvave ratove koje su vodili između sebe. Tako su, nekada zavađenje države, čiji su ambasadori u Beogradu obeležili jubilej Jelisejskog sporazuma, krenule putem pomirenja i pola veka po potpisivanju sporazuma, postale pokretački motor Evropske unije.

Nasuprot tome, na prostoru Balkana tokom gotovo identičnog perioda od 18 godina, koliko je prošlo od kraja rata u BiH, na tom planu je učinjeno mnogo manje.

Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhem, koji je bio domaćin svom francuskom kolegi u beogradskoj rezidenciji, smatra da je primer koji su svetu pokazale Francuska i Nemačka važan za narode Balkana, jer se uprkos teškoćama, neprijateljstvu među narodima može stati na put.

„Za Nemačku koja je izazvala Drugi svetski rat i velike žrtve bila je velika sreća to što su je prihvatili evropski partneri. Potpuno je bilo jasno da to nije bilo moguće preko noći, da je bilo potrebno vreme, da bismo danas došli do toga što imamo. Naglašavam da pomirenje Francuske i Nemačke ne bi bilo moguće da istovremeno nije tekao proces evropskih integracija, što je bitna poruka narodima Balkana. Da je izmirenje mnogo pre moguće kada sve države Balkana budu članice Evropske unije“, ocenio je Vilhem.

Ispit suočavanja sa prošlošću

Gledanje preko nišana, ratovi, stradanja i žrtve koji su nekada karakterisali odnose dve države, zamenili su saradnja kroz zajednički Savet ministara, Savet bezbednosti, zajedničke vojne brigade, kancelarije za mlade i zajednički udžbenici istorije. Da ne govorimo o začetku ideje o Evropskoj uniji, čiji je prvi korak bilo ujedinjenje francuske i nemačke industrije uglja i čelika. Ipak za zbližavanje dve države trebalo je vremena, a tokom procesa je bilo i pritisaka sa strane, kaže francuski ambasador Fransoa Gzavije Denio.

„Pre potpisivanja sporazuma De Gol i Adenauer proveli su pet godina raspravljajući o različitim temama i spremajući se za taj korak. Što se tiče pritisaka sa strane, ne treba idealizovati stvari: Naravno svet je takav kakav jeste, u to vreme postojale su jake pretnje Sovjetskog saveza, dok su Sjedinjene Države tražile ponovno naoružavanje Nemačke posle Drugog svetskog rata", kaže on.

Da li se i kako ovakav ili sličan model može primeniti u regionu i kome je to trenutno najpotrebnije? Istoričarka Dubravka Stojanović uverena je da bi Srbija prva morala krenuti tim putem, zbog toga što postoji opasnost da će je zbog kursa na kome se sada nalazi, napustiti sve države sveta. Pre toga međutim mora položiti ispit suočavanja sa prošlošću, prihvatiti princip tranzicione pravde i pomiriti sa činjenicama koje su očigledne celom svetu.  

“Problem je u tome što elite koje se smenjuju na vlasti od 2000. prosto nisu napustile onaj program s kojim je Srbija ušla u rat. Dok mi ne kažemo šta smo mi tim ratom hteli i samim tim se ne odvojimo od tog programa, tog ugovora nema. Ono što mi kao stručnjaci možemo je da radimo na tim zajedničkim udžbenicima, koji po mom mišljenju ne treba da budu zajednički u smislu da se dođe do jednog narativa o tome kakve su bile naše istorije. Već ono što mi već dugo radimo u Centru za demokratiju i pomirenje u Solunu – to su knjige koje se zasnivaju na multiperspektivnosti gde se daju različita viđenja različitih strana”, navela je Stojanović.   

Međutim, osim već očiglednog nedostatka političke volje i pokušaj zvaničnog zajedničkog tumačenja istorijskih činjenica koje su obeležile ratne godine, za sada je bez uspeha. Stoga će gest nemačkog kancelara Vilija Branta koji je klekao na kolena pred spomenikom jevrejskim žrtvama iz varšavskog geta ostati uzor koji treba da dostignu balkanski lideri.

(RSE)