Kozarac.ba

Civilne žrtve rata načekaće se za odštetu

Parlament RS usvojio je sredinom decembra Zakon o unutrašnjem dugu tog entiteta koji iznosi oko milijardu i po maraka. Od toga, za obaveze po osnovu materijalne i nematerijalne štete nastale u ratnom periodu namijenjeno je oko 600 miliona maraka.

Problem je, međutim, što RS zakonom predviđa naknadu u obveznicama, a udruženja civilnih žrtava rata ne pristaju na takvo obeštećenje. Iz resornog ministarstva i entitetskog pravobranilaštva napominju da isplata gotovinom ne dolazi u obzir jer bi finansijski uništila RS.

Iz Ministarstva finansija RS uvjeravaju da obveznice daju mogućnost da se materijalna i nematerijalna ratna odšteta naplati u kraćem vremenskom periodu.

Ne postoji nikakva mogućnosti da RS isplati te naknade gotovinski u kraćem roku – ističe entitetski ministar finansija Zoran Tegeltija:

„To je jedino moguće rješenje u trenutnoj situaciji, jer svako drugo rješenje ”‹”‹koje bi se dug izmirio promtno, bez odgođenog perioda izmirenja, bi ugrozio stabilnost i fiskalnu održivost budžeta RS“, kaže Tegeltija.

Edin Ramulić, iz prijedorskog udruženja “Izvor” koje okuplja porodice žrtava, kaže da je Vlada RS u ranijim sazivima isplatila u gotovini ratnim vojnim invalidima i porodicama poginulih boraca srpske nacionalnosti odštete od po 5.000 maraka:

„Tad nije bilo upitno hoće li ti skršiti Vladu, neće li. Znači, oni su dobili.“

U Uniji civilnih žrtava rata Kantona Sarajevo ističu da prema svim međunarodnim regulativima naknada nematerijalne štete civilnim žrtvama ne može biti isplaćena u obveznicama.

Unija je do sada predala više od 4.000 tužbi protiv RS, a postupci se vode pred sarajevskim Opštinskim sudom. Sekretar Unije Muzafer Teskeredžić uvjerava da žrtve neće prihvatiti naknadu u obveznicama.

„Ko je ubijao i ko je ranjavao naše najmilije, on treba i da plati. Međunarodni sud ne poznaje obveznice za ratni zločin. Da se ratni zločin plati u obveznicama ne odlazi u obzir“, naglašava Teskeredžić.

Ravnoteža interesa

U RS sasvim drugačija priča: stupanjem na snagu novog zakona, tvrdi predlagač, uspostaviće se ravnoteža između opšteg i pojedinačnog interesa. Na to se poziva i pravobranilac RS Slobodan Radulj:

„Međunarodno pravo poznaje jedan princip koji kaže: Ne može biti pojedinačno na uštrb opšteg. I sad treba naći jednu mjeru – jer kad bi se sada sve presude isplatile, bukavlno bi sistem pao. Znači, svi drugi bi onda ispaštali.“

O ispaštanju nevinih žrtava rata u Bosni i Hercegovini ne brine, izgleda, niko drugi do samih udruženja žrtava. Osim predatih 4.000 tužbi, kantonalna Unija civilnih žrtava rata priprema još nekoliko stotina, kaže Muzafer Teskeredžić:

„Ako uzmemo u obzir 4.000 tužbi puta 35.000, ako se uzmu u obzir invalidi i porodice poginulih, to znači 140 miliona dosad bi trebalo finansijskih sredstava da se isplate tužbeni zahtjevi. Ali ja ne želim da prejudiciram, tu ima i kamata – cirka 150 miliona će zadovoljiti potrebe u ovoj fazi.“

Civilne žrtve rata ističu da je pravda spora ali dostižna i da su po nju spremni ići i do Strazbura. To su dugogodišnji procesi, a Edin Ramulić nije siguran ni da bi oni donijeli, po žrtve očekivani ishod.

„U Evropskom sudu za ljudska prava, prema dosadašnjim presudama, nisu uvijek opredijeljeni da se isplaćuje enormno. Uvijek se uzima u obzir ”‹”‹ekonomsko stanje države – i sasvim sigurno neće biti te presude, ako i dođu do Suda za ljudska prava, takve kakve bi ljudi željeli, i što bi bilo, na kraju-krajeva, i pravedno“, smatra Ramulić.

Naknada nematerijalne štete civilnim žrtvama rata kamen je u grlu vlastima RS koje nastoje stegnuti kaiš ionako mršavog budžeta. I entitetsko pravobranilaštvo pokušavalo je taj teret skinuti postavljajući pitanje zastarjelosti tužbi i stvarne nadležnosti sudova u Federaciji BiH.

Ročišta su ipak počela u maju ove godine, ali iz pravobranilaštva i dalje prebacuju lopticu na drugi teren.

„Tu je problem dokazivanja. Koliko ja znam problem je što mnogi ti koji su navodno tužili RS ne znaju da su tužili, pa se od njih traži da plate sudske troškove, pa advokate, pa vještačenja, tako da to baš i ne ide glatko kako su oni mislili da će to ići“, navodi Slobodan Radulj.

Jasno je da će civilne žrtve rata na odštete još dugo čekati. Dok Republika Srpska strahuje od enormnih isplata, pozivajući se na ravnotežu opšteg i pojedinačnog interesa, hiljade stradalih se pitaju čijeg interesa su oni bili žrtve.

 

(RSE)

Socijalne mreze

Kozarac.ba se nalazi na raznim socijalnim mrezama, posjeti nasu facebook, twitter ili youtube stranicu.