Brisel: Bosni i Hercegovini prijeti raskid SSP-a

Evropska komisija bi mogla raskinuti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Bosnom i Hercegovinom ukoliko novi saziv parlamenta BiH u što kraćem roku ne usvoji zakon o državnim pomoćima na nivou države i ukoliko ne bude uspostavljeno nadležno tijelo, rekao je “Nezavisnim” izvor u Briselu koji je želio da ostane anoniman.

Naime, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, BiH se obavezala da će do 1. jula 2010. godine donijeti zakon o državnoj pomoći i formirati nadleženo tijelo, što još nije učinjeno.

Smatra se da je uz implementaciju presude Evropskog suda za ljudska prava Sejdić-Finci ovo najveći problem u odnosima BiH i EU.

Takođe je rečeno da su predstavnici Direkcije za proširenje Evropske komisije nedavno kontaktirali vlasti u BiH i upozorili ih na kršenje sporazuma, zatraživši hitno rješavanje ovog pitanja.

Evropljani insistiraju da bude formirano tijelo na državnom nivou, ali su pokazali spremnost da uvaže ustavnu strukturu BiH, i ostavili prostor o razgovorima da dio nadležnosti ipak ostane entitetima.

Radmila Mihić, član Radne grupe iz RS za izradu zakona o sistemu državnih pomoći, kaže da je stav RS da bi osnivanje tijela za kontrolu državne pomoći na nivou BiH bilo kršenje člana 3.1 Ustava BiH jer se radi o nadležnostima koje pripadaju entitetima, te da to ne bi bilo moguće uraditi bez prenošenja nadležnosti sa entiteta na državu.

“RS smatra da se može zadovoljiti i EU i unutrašnje uređenje BiH na način da budu osnovana tijela na nivou entiteta, a da na nivou države imamo tijelo koje bi koordinisalo entitetske institucije. To tijelo bi trebalo da daje saglasnost na godišnje planove, a ako se pojavi problem, mi nismo protiv da tijelo na državnom nivou bude neka vrsta drugostepenog organa koje bi rješavalo eventualne probleme”, kaže ona.

Mihićeva je istakla da Parlamentarna skupština mora u što kraćem roku usvojiti zakon o državnoj pomoći na državnom nivou, ali koji bi trebalo da bude dorađen da bi se u njega ugradile odredbe koje bi zadovoljile i EU i bh. entitete.

Kako kaže Davor Vuletić, član Skupštine nevladine organizacije Spoljnopolitička inicijativa BiH, EU klasifikuje BiH kao veoma nerazvijenu zemlju, te da su zbog toga sve vrste državne pomoći bez ograničenja dozvoljene do 2013. godine.

“Period do tada treba iskoristiti da agencija na državnom nivou pomogne vlastima entiteta, kantona i države da svoje planove za državne pomoći usklade s formalnim standardima i strateškim opredjeljenjima EU da bi se navikli na striktne procedure odobravanja državnih pomoći koje će po ulasku BiH u EU direktno obavljati Evropska komisija preko Generalnog direktorata za konkurenciju”, kaže on.

Prema njegovim riječima, s obzirom da je država nadležna za spoljnu trgovinu, nadležnost za pitanja regulisanja državne pomoći pripada državi, a ne entitetima.

Očekuje se da će ovo pitanje doći na dnevni red u državnom parlamentu nakon uspostavljanja organa vlasti na državnom nivou.

(NN)