“A da li ti znaš šta je to noć “Kadr”?”

Neka je hvala Allahu Gospodaru svjetova i neka je Selam i salavat na Muhammeda sina Abdullaha i Amine. Neka je na njega Selam onoga dana kada je rodjen i kada je poveo ovaj ummet ka svjetlosti iz mraka i tmine i iz zablude.

Uvazena braco i cijenjene sestre;

Esselamu ´alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu ( Neka je na Vas Selam, Allahova milost i bereket ). Amin!

Mi smo usli u zadnju trecinu ramazana, zadnju trecinu koja je najodabranija u mjesecu ramazanu. Doista, u njoj se trazi u neparnim nocima Lejletu-l-kadr, noc koja je, kako Allah kaze u Kur´anu, bolja od ni manje ni vise hiljadu mjeseci.

Allah dz.s. kaze: Inna enzalnahu fi lejleti-l- kadr, ve ma edrake ma lejletu-l-kadr. Lejletu-l-kadri hajru-m-mi-n elfi sehr. Tenezelul mela iketihu ve ruhu fi ha bi iznih rabbihi-m-mi-n kuli emr, Selamun hija hata matle il fedzr.

“Mi smo ga počeli objavljivati u Noći Kadr a šta ti misliš šta je Noć Kadr? Noć Kadr je bolja od hiljadu mjeseci -meleki i Džibril, s dozvolom Gospodara svoga, spuštaju se u njoj zbog odluke svake, sigurnost je u njoj sve dok zora ne svane. “

Ako preracunamo hiljadu mjeseci, to izadje negdje preko 80 godina.

Uvazena braco i cijenjene sestre, zar se ne isplati ibadetiti i doviti Allahu u zadnjój trecini ramazana u neparnim nocima trazeci lejletu-l-kadr ?

Zar se ne isplati dobiti toliko nagrade kod Allaha kao kad bi neko ibadetio i dovio preko 80 godina ? Svakako da se isplati i pouku i poruku ce primiti razumom obdareni.

Koja je noc Lejletul-kadr?

U Poslanikovom, sallallahu alejhi ve sellem, sunnetu postoje razlicite predaje koje aludiraju kada je noc Kadr. Neki hadisi preciznije od drugih odredjuju mogucnost termina Lejletul-Kadra. Tako Aisa, radijallahu anha, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Trazite je u zadnjih deset noci u mjesecu ramazanu.” ( Muslim )

U drugoj predaji kaze da je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ” Trudite se trazeci Lejletul-Kadr u neparnim nocima zadnjih deset dana ramazana.” ( Buhari i Muslim ).

Ibn Omer prenosi da je Poslanik Muhammed, alejhisselatu ve selam, rekao: Trazite je u zadnjih deset noci, a ko bud u nemogucnosti, nek ne propusta zadnjih sedam.”” ( Buhari, Muslim i ovo je njegova predaja ).

U drugom hadisu stoji: “Trazite je u zadnjih sedam noci.” ( Buhari i Muslim ).

Navodi se da je Ubejj b. Kab rekao: “Tako mi Allaha, znam koja je to noc. Naredio nam je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, da je provedemo u ibadetu. To je dvadeset i sedma noc.” ( Musim i Tirmizi ).

Poznato je da je Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, znao pravo vrijeme ove noci, ali je zaboravio ( uzdignuto mu je znanje o njoj ).

Ubade b. Samit pripovjeda da je Poslanik, alejhisselatu ve selam, jednog dana izasao da nas obavijesti o noci Kadr, pa je zatekao dva ashaba kako se raspravljaju oko nje. Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, tu rece: “Dosao sam da vas obavijestim o noci Kadr, pa kada su se taj i taj poceli raspravljati, uzdignuta je, ( tj. uzdignuto mu je znanje o njoj, ili tumacenje uleme: Zaboravio sam je zbog rasprave dvojice muslimana o njoj. ) ali je to mozda bolje za vas. Trazite je u dvadeset devetoj, dvadeset sedmoj i dvadeset petoj noci.”

Imam Tirmizi kaze: “Od Poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, se prenosi da je ona dvadeset prva, dvadeset treca, dvadeset peta, dvadeset sedma, dvadeset deveta i zadnja noc mjeseca ramazana.”

Potok kaze da je imam Safija rekao: ” Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je odgovorao shodno pitanjima, pa kada su ga ashabi pitali da li da traze noc Kadr u toj i toj noci, Poslanik, s.a.v.s., bi odgovorio: Da, trazite je u toj noci.”´ Islamski ucenjaci se razilaze na vise od cetrdeset misljenja ( Hafiz Askelani kaze da se razilaze na 46 misljenja ), oko noci Kadr, a vecina ih smatra d je to dvadeset sedma noc mjeseca ramazana.

Medjutim, ako zelimo sagledati ove fikhsko-pravno pitanje u njegovoj cjelosti, uzimajuci u obzir sve navedene vjerodostojne dokaze, vidjet cemo da je Allah, tebareke ve te´ala, iz Svoje mudrosti sakrio od ljudi pa i od Svog Poslanika, s.a.v.s., pravo vrijeme ove noci.

To iz razloga, a Allah najbolje zna, kako bi vjernici, ustrajali u ibadetu zadnju trecinu ramazana vise nego prve dvije. Kada bi znali tacno vrjeme ove noci, mnogi postaci se ne bi trudili u drugim nocima, sto se vidno uocava kod onih koji su uvjereni da je to dvadeset sedma noc. ( Dakle, pogrjesno je misliti da je to samo dvadeset sedma noc, pa druge zanemare noci a samo u pomenutoj ibadete vise ).

Ovu postavku potvrdjuje predaja u kojoj se navodi da je Abdullah b. Unejs trazio od Poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve selem, da ga obavijesti kada je Lejletul-Kadr, pa mu rece: Da ne strepim da ce narod ostaviti namaz, osim u ovoj noci, obavijestio bih te.”

Ovom fikhskom pitanju u mnogo cemu je slican sahat petkom u kome Allah, Subhanehu ve te´ala, prima dovu ( Buhari, Muslim ), ali se ne zna pouzdano i precizno koji je to trenutak iz prethodnog navedenog razloga.

Prema ovome, sto smo do sad rekli, ispravno misljenje je da ta noc nije fiksna vec je varijabilna iz godine u godinu, jer ako, uistinu, nije tako, kakva bi korist bila da Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, spominje njene znakove i da podstice svoje ashabe da je traze u zadnjoj trecini ramazana ?!

Kakvo bi tada bilo znacenje Poslanikovih, alejhisselam, rijeci kada kaze da je zaboravio vrijeme te noci ? Ovo su pitanja n koja se ne moze precizno odgovoriti ako prihvatimo misljenje vecine islamskih ucenjaka koji tvrde da Lejletul-Kadr svake godine biva dvadeset sedmu noc.

Postavlja se pitanje: Kako razumjeti hadis koji prenosi Ebu Sufjan u kome je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao da je noc Kadr dvadeset sedme noci ? Kako razumjeti Muavijinu predaju u kojoj kaze da je noc Kadra dvadeset i trece noci ? Isto se navodi od Bilala b. Rebbaha. Jedan hadis spominje dvadeset trecu i dvadeset petu noc. Drugi, opet, dvadeset sedmu i dvadeset devetu. U jednoj verziji stoji zadnja noc u ramazanu. Ibn Abbas od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, prenosi: “Trazite Ljletul-Kadr u dvadeset cetvrtoj noci.” ( Buhari, Taberani )

Odgovor je jednostavan:

To se odnosi na godinu u kojoj je Poslanik, a.s., pitan o ovoj noci, na sto ukazuje prethodno spomenuti hadis koji prenosi Ubejj b. Kab, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, odgovorio za Lejletul-Kadr u toj godini. Allahov Poslanik, alejhisselam, je upucivao svoje ashabe na razlicite dane u zadnjoj trecini ramazana, shodno godini.

Kada ga je jedan pustinjak upitao kojim danom da dolazi ibadetiti u mesdzid, Resulullah, alejhisselatu ve selam, mu je odgovorio: Dodji dvadeset i trecu noc.” ( Ebu Davud ).

U predaji imama Muslima navodi se da je Resulullah, alejhisseam, rekao: Pokazana mi je noc Kadra, potom je zaboravih. Vidio sam sebe kako cinim sedzdu u blatu u jutru te noci.” Prenosilac hadisa Abdullah b. Enes kaze: “Potom je pala kisa dvadeset i trece noci, pa je Allahov Poslanik, alejhisselam, klanjao sabah. Kada je zavrsio namaz na njegovom celu i nosu vidjeli su se tragovi blata.” ( Muslim ).

Predaja Ebu Seida el-Hudrija sadrzi slican kontekst hadisa, s tim sto se spominje dvadeset prva mjesto dvadeset trece noci. ( Buhari i Muslim ).

Poznato je da su Poslanikovi snovi istiniti i da sejtan u njima nema udjela. Na osnovu spomenutih serijatsko-pravnih argumenata vidi se da ova noc varira i da nije stabilna. Medjutim, pouzadno se zna da je ova noc u jednoj od zadnjih deset noci mjeseca ramazana.

Vjernici koji zude za oprostom Gospodara svoga ne bi trebali propustiti priliku da im se oproste prosli i buduci grijesi, ozivljavajuci ibadetom zadnjih deset noci mjeseca ramazana, a posebno pet neparnih noci zadnje trecine ovog blagoslovljenog mjeseca, ugledajuci se time na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Siptomi koji ukazuju na Lejletul-kadr.

U Sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, navode se hadisi koji opisuju jutarnje stanje nakon koci Kadr, tako da vjernik koji je ibadetio moze znati kada prodje noc da li je bila noc Lejletul-kadr.

Ubejj b. Kab prenosi da je Poslanika, a.s., rekao: “Sunce toga jutra izlazi bez zraka.” ( Muslim, Ibn Huzejme, Taberani, Ibn Hibban i dr. )

Ebu Hurejre kaze da su se ashabi jedne prilike u prisustvu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, prisjecali Lejletul-kadra, pa je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ko se sjeca od vas kada se pojavo mjesec na nebu, izgledao je kao prepolovljeno korito.” ( Muslim )

Ibn Abbas prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “” Lejletul-kadr je nor mirna i blaga, niti topla niti hladna, sunce toga jutra je blijedocrvenkaste boje.” ( Tajalisi, Ibn Huzejme, i dr. )

Koja dova se uci u Lejletul-kadr?

Aisa, radijallahu anha, je pitala Poslanika Muhammeda, alejhis-selam: “O Allahov Poslanice, kada bi znala koja je noc Lejletul-kadr sta da ucim u njoj?” Poslanik, alejhisselam, joj odgovori: ” Reci: Allahu moj, Ti puno oprastas i volis oprastati, pa oprosti mi.” ( Tirmizi, Ibn Madze, Ahmed, Hakim, Nesai i dr. )

” Allahume inne keafuvun tuhibul-afve, fafu anni.”

Nema smetnje uciti bilo koju drugu dovu, a najbolje od njih su dove koje obuhvataju ovosvjetsko i onosvjetsko dobro, npr. Allahu, Gospodaru moj, daruj mi svako dobro i na dunjaluku i na ahiretu i zastiti me ahiretske kazne… ( Buhari, Muslim. Ovu dovu prenosi Enes ibn Maik i kaze da ju je Poslanik, a.s., najvise ucio ). Tj. Allahume Rabbena atina fi dunja hasenati vel ahireti hasenati ve kina azzabe nar.

Aisa, radijallahu anha, prenosi da je Poslanik, a.s., kazao: “Kada neko moli Allaha, dz.s., za nesto, neka trazi sto vise, jer on trazi od svog Gospodara.” ( Ibn Hibban, Taberani… ).

U drugoj predaji stoji: Neka trazi Firdevs, jer su to najveci stepeni Dzenneta.” ( Taberani i dr. )

Sto se tice klanjanja posebnog namaza na poseban nacin u ovoj noci, nije nam preneseno od Poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, niti od prvih generacija.

Kako je Poslanik, s.a.v.s., ozivljavao ( ibadetom ) zadnjih deset dana ramazana?

Allahov Psolanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, nastojao je provesti zadnjih deset dana u konstantnom ibadetu, a njemu je oprosteno i proslo i buduce. On je najbolji Allahov, Subhanehu ve te´ala, rob koji je krocio zemaljskom povrsinom.

Aisa, r.a., pripovjeda da bi se Poslanik, a.s., kada nastupi zadnjih deset dana, odvojio od svojih zena, predavsi se ibadetu. (Buhari i Muslim ). U Muslimovoj predaj stoji: “Budio bi i svoju porodicu na namaz.” Aisa, r.a., opet prenosi da je Poslanik, a.s., ibadetio zadnjih deset dana znatno vise nego u drugim vremenima. ( Muslim, Tirmizi, Ibn Madze, Ibn Huzejme, Bejheki ).

Mimo ramazana, je toliko ibadetio da su mu stopala i potkoljenice naticale ( a u drugim predajama pucale ) od duzine stajanja u namazu pa kada je upitan zasto to cini, a Allah, dz.s., mu je oprostio i prosle i budue propuste, rekao je: Zar da ne budem Allahu, s.v.t., zahvalan rob.” ( Buhari i Muslim ).

Neka je Allahov, Subhanehu ve te´ala, spas i mir na  Allahovog Poslanika, na njegovu porodicu, ashabe i sve sljedbenike njegovog casnog sunneta do Sudnjeg dana.

„Koliko veliki broj dokaza ima na nebesima i na Zemlji, a ljudi pored njih ne razmišljajući prolaze i okreću glave.“

(Jusuf 105.)