svabo
Redžić piše:
Ovih dana sam, zbog preseljenja servera, rijetko bio na kompjuteru. Juce sam rano ukljucio kompjuter i bio ugodno iznenadjen da sve radi. Medjutim, ubrzo se moje raspolozenje totalno promijenilo.
U vrlo kratkoj poruci Emir mi je javio da je njegova majka Tahira Kahrimanovic iznenada preminula. Prvo nevjerica pa sok. Sve je doslo tako brzo i neocekivano.
Dugo znam rahmetli Tahiru i bila je pojam zdravlja i raspolozenja. Ne pamtim da se ikad zalila na bilo sta.
Tahira je bila moja tetka, ne tetka po rodjenju nego po sali. Naime, imala je Tahira nekoliko sestricni i ja jos poodavno upitam je da mi da jednu od njih. Bilo koju.
“Bome, sinko, eto tebe, a eto njih. Ja se u to ne mijesam”.
Iako nikad nisam uspostavio nikakvu vezu ja nju ipak nazovem tetka i ostane tetka.
A kad sam se ozenio nalozim ja njoj vatru tako da je pred zenom zovnem ”tetka “, a ona u zemlju da propadne. Pravdala se ni zasto, a uz to se moja zena kao bajagi smrtno naljutila na nju.
Bili smo kao jedna porodica. Otkako je moj Dalija umro najcesce i najradije sam se svracao kod njih. To je kuca u kojoj i ako ima kakvih problema nikoga ne opterecuju niti o kome sta pricaju. I tu se fino osjecam.
Uvijek je docekivala sirokim osmijehom i otvorenim rukama i dusom.Najcesce bih ja i ona, potpomognuti snahom Mirzetom, zametnuli lagan razgovor i tako razgalilii uvijek ozbiljnog Osmana.
Ja imam jos bar cetiri razloga da navratim u tu kucu kad sam tamo, ali nedostajace mi najvedriji, peti moja ”tetka “. Neka joj dragi Allah podari sve dzenetske radosti, a Osmanu,Ibri, Mizeti i Emiru sabur. Ja i moja porodica duboko svim srcima zalimo svoju tetku i dijelimo njihov bol.
Braco sa familijom
PS: Koristim ovu stranicu da izrazim svoje saucesce jer ne mogu nikako uspostaviti vezu sa Ibrom, a stalo mi je da znaju da sam uz njih idaje njihov gubitak drage osobe i moj gubitak.
Add comment