Kozarac.ba

Ko to kaže, ko to laže…


Piše: Petar Luković
 
"Šešeljeva psycho-granica Velike Srbije koja je pre petnaestak godina mentalno fascinirala većinu Srbijanaca fatalno zaljubljenih u geografske ćirilične toponime Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, 21. maja 2006. uveče pretvorila se u najsmešniji vic stoleća. Od mnogobrojnih "SAO država" koje su po Hrvatskoj i Bosni stvarane paravojnom brzinom masakriranja u tek iskopanim grobnicama na svetoj srpskoj zemlji, od "drugog oka u glavi" kako se onda tepalo Crnoj Gori, od Kosova koje će do kraja ove godine s lakoćom postati nezavisno – od umetničkog projekta Slobodana Miloševića, srpskih akademika, Crkve i JNA, nije ostao kamen na kamenu.

Vizija Velike Srbije kao pravoslavne Džamahirije – u kojoj narod osam sati boravi u crkvi slaveći Srpstvo, osam sati kolje šta god mu je pod rukom i osam sati zasluženo hrče – okončala se današnjom geografijom Malecke Srbije koja je nezasluženo, nikako svojom voljom, iznenada postala nezavisna! Šok izazvan činjenicom da je Srbija (bez Kosova) svedena na teritoriju tek nešto veću od Hrvatske i da se pridružila Austriji, Mađarskoj i Češkoj koje nemaju izlaz na more, što znači da je u udžbenicima vaistinu "kontinentalna zemlja", nemerljiv je udarac čak i po ekstremnim croatia-kriterijumima; 48 sati nakon referenduma u Crnoj Gori, srpsko čovečanstvo je u totalnom zabezeku, mokrom čarapom udareno u saznanju da su Crnogorci (koji su, razume se, uvek bili Srbi) odlučili da se rastanu od matice!

A kakva je "ovakva" Srbija danas pod Koštunicom/ juče pod Miloševićem – videlo se u prvih 48 sati nakon uspešnog referenduma u Crnoj Gori: ista ona Vlada Srbije na čelu sa svojim Predsednikom koji je pre sedam dana usred Nemačke izjavio da mu je "primarni politički cilj da održi SCG zajednicu" kao da je isparila, nestala, iščezla! Nigde komentara, reakcije, nigde čestitke! Sklon da izigrava reku ponornicu, Koštunica je posle crnogorskog referenduma iščezao s medijskog obzora; politički potučen do nogu – jer nam je godinama tvrdio da je SCG idealni okvir države o kojoj on noćima sanja, užasnut saznanjem da ga 55,5 posto odsto glasača u Crnoj Gori nije prepoznalo kao Srpskog genijalnog vođu, zaprepašćen otkrićem da srpski Crnogorci, zar ima drugih Crnogoraca, hoće nezavisnu državu, dr. Voja se povukao u ilegalu, verovatno u neki manastir, da na miru sabere utiske i odgovori na pitanja koja ga raspinju: kako je moguće da su čukanoviću već svi obećali priznanje, da li je moguće da će Crna Gora biti član UN, kako će Srbija bez srpskog mora, šta da radimo s onolikim Crnogorcima u Srbiji koji su verovali u Vojislava?

Privremeno rešenje – tipično za dr. Kalašnjikova koji ima akutni psihosomatski problem da se suoči s realnošću, nekako mu je, baš reče lekar, prošlost bliža, tamo se oseća kao Srbin u Karlobagu, u SAO-moru – realizovalo se gostovanjem njegovih savetnika i prijatelja na različitim televizijama gde se, duboko u noć, seirilo o najvažnijem problemu: da rezultati referenduma nisu konačni, da svi glasovi nisu izbrojani i da, naravno, postoji očajnički realna nada da će Srpska Ekipa u Crnoj Gori obaviti sve ono što je Koštunica poželeo. Logično je, naravno, da sad čujemo da Koštuničin Blok u CG traži ponovno prebrojavanje glasova, skeniranje svakog glasača, otiske lobanje svakog Albanca – kako bi se dokazalo da nije stigao iz Albanije što je jedan od razumnijih prigovora, ginekološki pregled Bošnjakinja koje su rađale brže nego što je Koštunica mogao da misli, uz FBI istragu o svim zločincima koji su iz Amerike avionima stigli da poraze Srpsku Ideju.

Besmislena nada da će Srbija biti među prvim državama koje će priznati nezavisnost Crne Gore – suprostavila se klasičnim srpskim pretnjama kao reakcija na izneverenu ljubav; izvesni ministar rada Slobodan Lalović izjavio je da će Crnogorci u Srbiji imati status "stranca" i da će im za rad biti potrebno "niz papira, dokumenata i dozvola", što je tipična srpska birokratska osveta onima koji su poručili da će Srbi u Crnoj Gori imati isti status kao ranije (u Crnu će Goru ulaziti s ličnom kartom i raspolagati s imovinom bez ikakvih promena). Već se intenzivno razmišlja kako kazniti one koje voze automobile s crnogorskim tablicama: da li im oduzeti auto ili ih obesiti ili će moraju da plate porez od milion evra po separatističkom točku; studenti Crnogorci – krivi što nisu animirali kolege da SCG opstane – biće linčovani ili oporezovani deset puta više od studenata iz centralne Afrike koji su, inače, zadivljeni Koštunicom i njegovim rastafarijanskim mirom u trenucima opšteg raspada.

Ne treba se, bez zajebavanja, odreći mogućnosti da Malecka ali kurčevita Srbija Crnogorcima uvede vize, na granici izgradi najveći zid na svetu, zabrani građanima da idu na crnogorsko (nekad: naše) more… sve je moguće pod vlašću dr. Koštunice kojeg tek bude iz duboke nesvesti, objašnjavajući mu pantomimom da je Crna Gora otišla i da je Srbija završila u pizdi lepoj materini, tamo gde joj jeste mesto.

Konačno sama, bez ikog svog – ni prijatelja, ni saveznika – Srbija je već 48 sati najtužnija država sveta: pokliči građana koji se, tobož, raduju što je Crna Gora otišla istovetni su reakciji ljubomornog dečka kojeg je devojka napustila i koja je, samim tim, postala kurva; u Srbiji je radovanje zbog obostrane nezavisnosti refleks iz očaja, poslednji čin odbrane od istine da Koštuničina Srbija ne može da ubedi ni Crnogorce da je ona bratska varijanta, a kamoli da ubedi Srbe da se Srbima veruje.

Kako nada umire poslednja, Koštunica i njegovi ministri još veruju u moguće čudo: da se rezultati referenduma proglase nevažećim ili, još bolje, da se ponište svi oni glasovi za nezavisnost Crne Gore jer je to protivprirodni blud – Srbin protiv Srbina. Tek kad se proglase konačni rezultati, kad Evropa sve to prizna, tek kad Predrag Bulatović kaže da je gotovo… postoji mogućnost da Srbija – do kraja ove ili iduće godine ili decenije – prizna nezavisnu Crnu Goru, nema razloga Srbija da hrli, žuri, srlja ili neformalno priznaje, Srbija je uvek držala do forme, njoj je SAO-forma uvek bila pravni okvir za još šarmantniji masakr, Srbija je, bre, dostojanstvena, ponosna, uvređena, povređena, usamljena, ali sposobna da vam uvek škorpionski jebe mater ako zatreba.

Važno je da naše građane ubedimo da nezavisnost Crne Gore nije konačna i da, dok mi to ne potvrdimo, njihova nezavisnost ne znači ama baš ništa. Kao da je sve ovo pisao Matija Bećković koji u ponedeljak ujutru "nije mogao da veruje" da mu "kidnapuju Crnu Goru", baš u času kad se Vojislav Koštunica spremao da nestane – jer je otkrio, iz ovdašnjih medija, da su u Crnoj Gori pobedili "Albanci" i "Bošnjaci" koji su se usudili da glasaju za nezavisnost i time poništili "autentične srpske glasove".

Priča o tome kako su Albanci u Crnoj Gori pobednici ovih izbora – klasičan je srpski fašistički alibi koji ne može da podnese buduću matematičku jednačinu da Srbin s Kosova i Albanac iz Metohije imaju jednako pravo na glas. Ali, kako se logika povukla iz javnog života Srbije, sve jeste moguće: sem činjenice da se Vojislav Koštunica negde pojavi i čestita Crnogorcima.

Uvek ima opravdanje: ako Savo Milošević, fudbaler, nije hteo da čestita onima koji su ovako glasali na referendumu, ne mora ni dr. Kalašnjikov. Nije on fudbaler, nego nevidljivi premijer. U tome je nogometna veličina Srbije!"

Socijalne mreze

Kozarac.ba se nalazi na raznim socijalnim mrezama, posjeti nasu facebook, twitter ili youtube stranicu.