“Iz sehare Denijala Dergića”: Žalimo se uvijek nešto

Žalimo se uvijek nešto

Žalimo se uvijek nešto,
Žalimo se do detalja
Po volji nam ništa nije,
Uvijek nešto nam ne valja.

Kiša pada, žalimo se,
Žalimo se sunce grije,
Smetaju nam mala djeca,
Žalimo se na komšije.

Sa hranom je isto tako,
To je često izrečeno,
Ne paše nam kad je hladno,
Ne volimo prepečeno.

Na živce nam ljudi idu,
Koje dobro i ne znamo,
A do nas je vrlo često,
To nećemo da priznamo.

Žalimo se i na krizu,
Koja jako dugo traje,
Žalimo se na nafaku,
Na Onoga što je daje.

Možemo li na tren makar,
Pogledati drugu stranu,
Na bolesne i na gladne,
Što vidimo na ekranu.

Kiša nam berićet daje,
A sunce nas zlatno grije,
Da li ima išta ljepše,
Od djeteta što se smije.

Život se sa srcem voli,
Kad prihvatiš stranu svaku,
Stvoritelju tad zahvališ,
On nam daje svu nafaku.

Denijal D.