svabo
Ramazan
Ovaj život svima nam je prolazan,
Zato treba ispostiti ramazan.
On ne treba nikom biti tegoban,
To je mjesec baš u svemu poseban.
Nek ramazan kao sunce zasija,
Neka radost naša lica obasja.
Raduje se svako u tim danima,
Ramazan je radost muslimanima.
Na sehure neka se svi probude,
Da zaposte neka se svi potrude.
Za grijehe nek se svako pokaje,
u dovama neka ne posustaje.
Tad je šejtan u lancima okovan,
Neka namaz svima bude redovan.
Neka šejtan ostane u okovu,
Na iftar se sve komšije pozovu.
Sa grijesima mnogi tada prestanu,
Mukabele radost neka postanu.
Sa džamija nek se čuje salavat,
Svako srce njemu će se radovat.
Nek se opet sve džamije napune,
I saffovi neka se svi popune.
Nek kandilji sijaju u noćima,
Nek se suze pojave u očima.
Nek se oči suzama tad orose,
Teravije nek nam radost donose.
Nek nam brigu s našeg lica odnese
Nek nam radost i Bajrama donese.
Denijal D.
Add comment