svabo
Suvišno je bilo šta reči, nikakva osuda niti bilo kakav komentar neće vratiti kesten koji je tu nekada stajao… Džaba bi bilo vikati na komšiju koji je danas likovao dok se čaršija prodala za kilu teletine ili turu pića pa pognula glavu… Ništa to neće vratiti kesten…
Nije stvar u tom kestenu, više o tom odnosu ko sam-ja sam, sumnjam da moj komšo smije i mrko pogledati neki “kesten” u Austriji a kamo li ga masakrirati motorkom. Ali može u svojoj čaršiji…
Nisam samo ja izgubio u ovoj borbi, ovo je šamar za cijeli Kozarac, za sviju nas. Moj komšo je i dalje fini i ugledni, s osmjehom na licu, dok sam ja više predmet ismijavanja, kao da je moj kesten odsjekao…
E Allahu moj, pa bolje bi bilo da sam potorio tamo negdje na nekoj koti 715 nego da sam dočekao da vidim taj mir i budućnost, ponekad se zabrinem kada vidim u kojoj sredini živim… Iako sam vječiti optimista i iako ću i danas reči da ima pomaka u Kozarcu, ovo danas me je potreslo i više nego što sam sebi smjeo dopustiti…
Noge su klecale od uzbuđenja, u stomaku se nešto grčilo a oči su se zacrvenile… Zubi su se stisnule i bio sam samo njemi svjedok vremena…
Ma sad je puno ljepša čaršija, taman je taj kesten bio viška ima još par koji smetaju ali lako ćemo za to, ne brinem se….
Add comment